Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

168

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

У уставним монархи јама и у републикама устави одређују носиоце власти. Притом ваља имати у виду ово. Опћенито се тврди да je у њима суверен народ. У стварности се та наводна сувереност показује у томе, да испочетка неке категорије становништва имућнији мушкарци, а затим сви пунољетни мушкарци и жене, или у неким земљама само они пунољетни, који су писмени, имају право гласа. Али то право гласа их не овлашћује на то, да једном изабранога представника опозову. А владара уставни прописи yonhe не чине одговорним за његов рад, па и онда када врпш одређене државне функције као напр. функцију врховнога заповиједника војних снага у рату. Само спомоћу опозива у правном облику мандата може да дође до изражаја чињеница да народни представници у име својих бирача, тј. свих пунољетних мушкараца и жена народа врше суверену власт тако дуго, док уживају њихово повјерење. Право опозива чини од народних представника органе, који своју власт деривирају од оне, ко ja припада свеукупности њихових бирача као носиоци суверене власти. Будући да у капиталистичким земљама не постоји право опозива народних предстквника као израз суверене власти народа, његова се наводна власт у тим земљама своди само на учешће у изборима. У тим изборима или сви пунољетни грађани или један њихов дио, одређен према прописима имовинског или образовнога ценсуса, или само пунољетни мушкарци одређују носиоца власти на територију њихове државе, као што je то случај у републикама или једнога од два суносиоца као у уставним монархијама. У уставним монархијама и у републикама устави одређују који he органи бити носиоци суверене власти, коју наводно врше у име народа (40), а стварно у непосредном интересу оне фракције капиталистичке класе, ко ja се као политична странка налази на власти, и у посредном одржавајући експлоатацију читаве капиталистичке класе без обзира на страначку припадност њезиних чланова. Формално су уз владара или предсједнпка републике носиоци суверене власти парламенти. Али сваки парламенат представља само правку форму, којој садржај дају оне политичке странке, које су у њему заступане. А рад парламената одвија се у оном правцу, који одговара интересима оне политичке странке, која у њему има већину. Стога се у капиталистичким земљама појављују разне политичке странке као израз одређених интереса у разним класама становништва и у разним фракцијама истих основних класа експлоататора и експлоатираних. Народ може само давати своје гласове припадницима одређених странака, који се онда

(40) М. Лановић (Uvođ u pravne nauke, Zagreb, 1942) исправно je истакнуо: „Тко je у извјесној држави носиоцем правне власти, то je питање чињеница, на које се не да опћом формулом одговорити“ (стр. 163), иако касније не прави разлику између суверене власти и различитих функција, које извиру из ње, долазећи до закључка, да се она „не може дијелити", иако се ради о вршен>у разних функција суверене власти, за које устави могу изричито или посредно одредити више носилаца краља и парламенат, предстједника и парламенат.