Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ОТУБЕЊЕ СУВЕРЕННОСТИ И СТВАРНОСТ РЕВ О ЛУЦК JA

167

који je без краљевске власти” (38) и тако дотврдио да je стварни носилац суверене власти у франачкој држави био мајордом, а не краљ, који je то био само формално. Борба за инвеституру, вођена између папа и римских царева, имала je за коначни цшь да утврди носиоца суверене власти над читавим кршћанским свијетом. У тој je борби папинство побиједило, те je папа Иноцент 111 (1198 —1216) у специфичним увјетима феудалнога друштва и формално и стварно вршио суверену власт. Тако je најприје 1209 подијелио Отону IV царско. достојанство, да му га већ идуће године отме у прилог Фридриху 11. А Иван Без Земље у Енглеској и Петар Арагонски у Шпањолској примили су од гьега своја краљевства као лено. Повезивање суверене власти с особом владара најјаче je долазило до изражаја у апсолутистичким монархи јама Енглеске, Француске и других земаља. Распадање капиталистичких друштвених односа у XX стољећу и у вези с њиме заоштравање класне борбе имало je за посљедицу промјене у њиховом друштвеном уређењу, којима je била сврха да учврсте капиталистички друштвени поредак. То се постигло диктатурама, за којих су диктатори стварни носиоци суверене власти. Такви су диктатори били Мусолини у Италији, Хйтлер у Њемачкој, Франко у Шпањолској и Стаљин у Совјетском Савезу (39). Хитлер и Франко као шефови држава су и стварни и формални носиоци, ослањајући се на уставне прописе својих земаља. С обзиром на колективне носиоце суверености у феудализму и капитализму ваља истакнути ово. Има већ у X стољећу народних скугпптина као што je случај у Исланду, гдје je althingi био стварни и формални носилац суверене власти, док су од њега изабрани и њему одговорни органи вршили функције те власти. Послов другога раздобља норвешкога и данскога господства 1918 постао je Исланд самостална држава у персоналној унији са Данском, у којој су носиоци суверене власти althingi и крал». За феудализма у олигархијским републикама, као што су били напр. Млеци и Дубровник, носиоци суверене власти били су у Млецима Велико вијеће (XII стољеће), а затим Вијеће десеторице (XIV стољеће), који су постављали органе за вршење појединих државних функција. У Дубровнику за вријеме његове стварне независности од XIV ст. даље, носилац je суверене власти Велико вијеће, док су Вијеће умољених и Мало вијеће извршни органи са деривираним функцијама.

(38) А. Д. Удаљцов, Ј. А. Космински, О. Л. Вајнштајн: Историја средњег века, св. 1., Београд, 1950, стр. 68.

(39) С обзиром на специфичности друштвених увјета у Совјетском Савезу ваља имати у виду, да je Лењин још 1921 истакнуо: „ПостиКи ћемо то, да ћемо у извјесној мјери неизбјеживи, нама потребни развитак капитализма усмјерити у корито државнога капитализма“ (О продовољественом налоге, Сочиненија, изд. IV, св. XXXII, стр. 336). У вези са ликвидацијом диктатуре пролетариата у Совјетском Савезу и бирокрацијом као класом, која носи државни капитализам усп. Mandić: Kaste u histoxiji društava, str, 195 1 si.