Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

О ИЗВРШЕЊУ НА ОПШТЕНАРОДНОЈ ИМОБИНИ

65

Отуда и нужност извесних процесуалноправних специфичности које се тичу ове врсте извршења, а са којима ћемо се у даљем излагању упознати макар и у најкраћим потезима и цртама. У ! тој пак области такође пракса наше државне арбитраже, исто као и пракса наших садашњих привредних судова, дала je један знача јан допринос изградњи нашега новог права (2). Руковођени жељом да по могућству допринесемо успешном решењу питања о коме je овде реч, изнећемо ове укратко извесне- резултате наших досадашњих проучавања у овој области, са нарочитим освртом на праксу наших привредних судова.

Пре свега, питање дозволе и спровођења извршења на општекародкој имовини има се решавати с погледом на посебну природу друштвене својине и специфичности њене друштвено-привредне функције и намене. Затим, треба вазда и мат и у виду и познату чињеницу: да извесне ствари или права из састава општенародне имовине (као што су, например, средства за производњу и сл.) могу начелно или по правилу ако не увек и искључиво бити само предмет општенародне имовине односно друштвене својине и, као такве, не могу ни по каквом правном, основу, па дакле ни по основу принудног извршења, прећи у имовину других лица, физичких и правних. Такве су ствари, например, као што je познато: сва рудна и друга блага у утроби земље, воде, укључујући минералке и лековите, извори природне снаге, средства жељезничког и ваздушног саобраћаја, пошта, тёлеграф, телефон и радио (чл. 14, ст. 2, Устава ФНРЈ). Ове и сличне ствари и са њима скопчана разна имовинска права, претстављају управо основна и најважнија средства производње и изворе народног благостања и богатства. И због тога би се и као извршеник, уколико би се тицало извршеньа на таквим стварима или правима, могла појавити само друштвена заједница односно држава као правки претставник друштвене заједнице; или пак поједини органи државе односно друштвене заједнице, тј. поједине организације, и установе којима су те ствари и права, као делови општенародне имовине, дати на коришћење и управљање. Осим тога, има ствари из састава општенародне имовине које су по закону уопште изузете из промета, док je пак промет других регулисан тако да се могу отуђивати само у извесним законом тачно предвиђеним случајевима или само у извесиом обиму и смислу и под одређеним законским условима. Тако, например, по Закону о промету земљишта и зграда од 1954: пољопривредна земљишта у друштвеној својини не могу се отуђивати, осим у случајевима који су законом одређени. Грађевинска земљишта у друштвеној својини не могу

(2) В. о томе врло интересантна излагаша у чланку Др. Александра Голдштајна: Извршење на опћенародној имовини, „Архив за правые и друштвене науке“, бр. 2/1949, стр. 314 и. след.