Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

64

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Посебној, олакшаној ванпарничној процедури, у којој би се начело диспозиције странака респектирало, било би основа само кад би материјалноправни прописи дозвол>авали развод на основу саме чињенице да то брачни другови споразумно траже, као што je то случај у неким позитивним законодавствима (31). Настојали смо показати како се из нашег Основног закона о браку не би могао извести закључак о дужности уважавања споразума странака као бракоразводног узрока sui generis. Напротив, настојали смо показати како анализа законског текста тражи да се и у с луча ј у споразумног тражења развода прими) ене сви они специфични процесни прогагси за брачне спорове, чији je крајњи циљ да омогуће судску заштиту само у оном случају кад се истакнути захтјев и објективно показује основании.

Др.

Синиша Трива

О ИЗВРШЕЊУ НА ОПШТЕНАРОДНОЈ ИМОВИНИ

Са освртол на праксу наших привредних судова § 1. Општа расматрања. Основни појмови и установе, као и позната општа правка правила извршног поступка, важе углавном исто тако и за извршење на стварима у саставу општенародне имовине. Ово нарочито уколико се тиче самих принципа извршног поступка и надлежности судова и других органа за дозволу и спровођење извршења. Али, између извршења на општенародној имовини и извршења на имовини појединих лица физичких и правних, тј. на имовини из оквира приватне и личне својине, постоје такође извесне значајне разлике. Те су разлике, као што ћемо даље видети, нарочито условльене и одређене самом природом и значащем или пак самом намеком и функцпјом. појединих општенародних добара односно ствари и права, који се овде лојашвују као предмет извршења (егзекуциони објекти), a који чине садржину општенародне имовине- (1).

(31) V. Eisner: op. cit., s. 94, n. 9.

(1) Ми овде говоримо о извршешу на општенародној а не друштвеној имовини због тога, што je термин ~општенародна имовина“ већ одавно прихваћен у нашем законодавству, па je отуда и више одређен и познат од појма „друштвене имовине”. Општенародна имовина претставља управо ону имовину чији je субјект цела друштвена заједница односно држава ФНРЈ, a која je дата на управљаше и коришћење привредним и другим организацијама и установама, и она je као таква, у својим разним облицима или варијантама, у овој области стварно и најчешће егзекуциони објект. Осим тога, друштвена имовина je, и правно и стварно, један шири појам, тако да je њоме појамно обухваћена и задружна имовина као и имовина друштвених организација (културно - уметничких, спортских и других). Као што je по нашем законодавству такође и сам појам друштвене својине шири од псјма општенародне имовине (в. например чл. 14 Устава ФНРЈ, чл. 4 Устэвног закону и ‘чл. 11 Уредбе о земљорадничким задругама).