Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

О ИЗБРШЕЊУ НА ОПШТЕНАРОДНОЈ ИМОВИНИ

67

но); пошто закон односно иста уредба у томе погледу не прави никакву разлику (3). Ово питање о могућности и условима принудног извршеша на основным средствиыа у тесно) je вези и са познатим принципом односно прописом о чувашу интегритета вредности основних средстава, који je пропис предвиђен у чл. 7 Уредбе о управљашу основним средствима привредних организација. По овоме пропису найме привредна организација одговара друштву за целокупну вредност основних средстава којима управља и дужна je држати их у пуној вредности. А свако смањење основних средстава привредна организации а дужна je накнадити друштву. По истом начелу односно пропису, друштво не. признаје никакво смањење вредности основних средстава као основ за смашеше обавеза привредних организација према друштву. Овај пак проиис важи начелно исто тако и из истих разлога и за случај смањења вредности основних средстава због евентуалног принудног извршења на њима, Осим тога, аргументе за мишљење да се по нашем позитивном праву не може спроводити извршеше на основним средствима привредних организација налазе се посебно у одговарајућим прописима познате Уредбе о престанку предузећа и радњи од 1953. По тим прописима основна средства не улазе у ликвидациону масу и не служе намирешу тзв. ликвидационих поверилаца ни у редовној ни у принудној ликвидации, већ се напротив предају надлежном општинском и народном одбору (у случају ликвидације предузећа), односно одговарајућем основном задружном савезу (у случају ликвидације земљорадничких задруга) (4). С обзиром на то не може се спроводити принудна продаја основних средстава привредних организацггја. Од овога пак правила предвиђена су ипак извесна отступаша, Наиме, продаја основних средстава ,у извршном поступку може се дозволити само изузетно, и то једино у случају, када дуг због кога се спроводи извршеше потиче од набавке основних средстава и остварених дугорочних кредита привредне организације која се у датоме случају појављује као извршеник. Овај изузетак je предвиђен прописима пом. Уредбе о

(3) В. по овоме питању посебно врло интересантам и садржином богат чланак Др. Ивана Букљаша: Да ли je могуће извршење на основним средствима, „Наша законитост“, бр. 5/1955, стр. 221 и след.' Ту je, поред осталога, дата и једно целисходно објашшење начела очувагьа интегритета вредновсти основних средстава; при чему je указано и на случаје повреде тога начела. Вредност основних средстава о којој je овде реч не изражава се правно само у њиховом природном облику, већ и у одговарајућим новчаним износима који се по закону уплаћују у тзв. амортизациони фонд.

(4) Према Закону о надлежности народних одбора општина и срезова од 5 јула 1955 („Службени лист ФНРЈ“, бр. 34/55), у случају ликвидације привредне организације основна средства не преузима срез него општина (в. чл. 4. ст. 1, прилог I/А, V бр. 6 и 7). Међутим, по пом. Уредби о земл>орадничким задругама, имовина која ттреостане по престанку земл>орадничке задруге, уступа се основном савезу у коме je задруга била учлањена (чл. 80, ст. 3). Основна средства привредне организације сачињавају: (1) средства за рад 1 и грађевински објекти привредног характера (пословне и привредне зграде и други објекти), (2) дугогодишњи засади, као воћњаци, виногради, хмел>арници и сл., (3) основно стадо, и (4) патенти и лиценце (в. чл, 3 Уредбе о управљашу основним средствима привредних организација).