Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

о правној природи тог кривчног дела (злочин или преступ), околностима извршења дела (времену и месту извршегьа дела), о оштећенику или учиниоцу претходног кривичног дела. По правилу узима се да je потребно да се ово знање има у моменту извршења радње прикривања. Али je расправљен такође и случај када се до овог знања долази после извршегьа радње прикривања. Овај случај може настати онда ако ce ствар која je произашла из кривичног дела прима bona fide, па се каски je дође до сазнања о деликтном пореклу те ствари. У овом случају питање се поставља да ли постоји прикривање ако се ствар не врати после овог сазнања о деликтном пореклу те ствари. По овом питагьу мишљења су различита. По једном мишљењу, прикривање постоји само оыда ако се знанье о деликтном пореклу ствари има у моменту извршеньа дела. Ово се правда не само начелом кривичног права да je меродавна виност у моменту извршења дела, већ и начелом грађанског права по коме mala fides superveniens поп nocet. Било би погрешно, каже се, казнити оног који je постао власник ствари по грађанском праву, за прикривагье својих сопствених ствари. По другом мишл>ен>у, у оба случаја постоји прикривање, па се с обзиром на ово прави разликаизмеђу непосредног прикривања (recel immédiat ) и каснијег прикривања (recel à retardement). V овом другом случају, који постоји кад ce касније дође до сазнања о деликтном пореклу ствари, узима се да се кривично дело састоји у томе што се наставља притежање ствари после сазнања о њихбвом пореклу. У овом смислу прикривању се даје характер продуженог или трајног кривичног дела. Ипак има мишљења да у овом другом случају прикривача треба блаже казнити, јер би он можда одбио пријем ствари да je join у почетку знао њихово деликтно порекло. У англосаксонском праву (61) принцип je да тужилац мора увек доказати да je прикривач знао да су ствари произашле из кривичног дела, то у моменту пријема ствари. Како je пак у пракси често пута тешко доказати ову чишеницу, покушано je да се поставе извесна правила о томе када се има узети да постоји ово знање (62). Поред случаја када се ово знање може непосредно доказати, узима се да се оно може потврдити и посредно на основу околности које говоре у прилог тога да je прикривач знао за порекло ствари, например, ако се ствари купе по знатној снижено) цени. Горе наведени принцип формулише се на тај начин што се узима да je нужно да je прикривач знао о деликтном пореклу ствари, али да порота то може закључити и из околности ако су оне такве да говоре у прилог томе да je код прикривача морало постојати ово знанье. Али ипак, у оваквим случајевима не постоји правка презумпција о виности прикривача, већ je тужилац дужан да докаже да je учинилац дела на основу таквих околности морао знати да су ствари прибављене

(61) Russel on Crime, op. cit., p. 1336 —1340. (62) S. F. Harris: op. cit., p. 358.