Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИКРИВАЊЕ СТВАРИ

кривичним делом. Само у неким државама САД постоје закони по којима терет доказивања невиности у оваквим случајевима пада на окривљеног. Умишљај код прикривача мора бити управљен на прибавлена ствари. Нема овог кривичног дела ако се пријем ствари врши да 6и се ове вратиле сопственику или само да се открије учинил ац претходног кривичног дела (63). У немачком праву (64) код прикривања такође je потребан умишљај. Учинилац пре свега мора знати да су ствари произашле из кривичног дела. Није, међутим, потребно да се зна ко je je кривично дело у питању, као ни околности- извршења дела. Затим код прикривача мора постојати воља да се ствари прикрију односно да се прибаве, протуре или сакрију. Умишљај мора постојати у моменту извршења радње прикривања. У случају да се до сазнања о деликтном пореклу ствари дође касније, прикривање ноже постојати само онда ако после тога буду извршене неке делатности које улазе у радњу овог кривичног дела. Прикривање из ыехата, према томе, не ыоже се извршити. Овако се узима без обзира на то што у закону стоји да je потребно да je учинилац знао или морао знати за деликтно порекло ствари. Израз „морао знати” не схвата се као нехат већ само као законско правило да се увек мора доказивати да ли су околности извршења дела биле такве да je код учиниоца постојало знање о деликтном пореклу ствари. Као овакве околности, на основу којих се може створити закључак, о знању порекла ствари, долазе у обзир само објективне и садашње околности. Објективне околности у обом смислу су оне које јасно доказују да je учинилац прикривагьа морао имати претставу о деликтном пореклу ствари, па се тиме само уштеђује суду свако дале доказивање умишљаја. Касније околности не узимају ce y обзир jep оне не могу бити од утицаја на претставу учиниоца за време извршења дела. Нехатно прикриватье je предвиђено само у неким споредним кривичним законима, например, у закону о промету племенитим металима. По немачком праву, најзад, за постојање прикривања потребна je камера учиниоца да се тиме себи прибави имовинска корист. По овоме се прикривање разликује од подржавања учињеног прикривањем ствари као трагова кривичног дела. Као корист у овом смислу узима се свако повољно решававье неких својих личних прохтева имовинске природе. Тиме се не мора ићи на добијање неке изванредне добити, довољна je обична добит у смислу привредног пословања. Довољна je и посредна корист. Тако, код повериоца постоји она корист, например, ако се примају ствари прибављене кривичним делом као залога за неку несигурну тражбину. Довољно je само намера прибављања користи, другим речима, није нужно да je корист стварно прибавлена.

(63) J. МШег: ор. eit., р. 399. ;(64) А, Schenke Н. Schröder: op. cdt., § 250 VII; R. Frank; op. clt. § 259 V 1; J. V. Olshausen: op. cit., § 259 2й.