Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

28

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

пара према томе има улогу коју даје Статут капари већој од једног фолара, тј. она je одусташща. Али, с обзиром да je у прва два случаја већ издата неправа, та два уговора се вероватно више не би могла раскинути само на основу тога што je дата капара, jep се ни према римско-византиском праву није више могло одустати од уговора када je исправа већ сачињена. Међутим, сва три уговора садрже joui и посебне одредбе у погледу рока за извршење обавезе једне од уговорних страна у првом случају продавца, у друга два случаја купца на основу којих се уговор раскида ако та обавеза не буде извршена у уговореном року. Рок je овде битан саставни део правног посла и уговор се раскида ipso iure. По томе што се раскид уговора везује за неиспуњење о року, ови уговори потсећају на фиксне послове у савременом праву (40). Само, за разлику од фиксних послова, овде се не оставља да се тек у случају раскида уговора расправља питање кривице утоворне стране ко ja није испунила обавезу о року, и према томе и питање висине накнаде штете. У место тога, уговорна страна према којој није извршена обавеза у утовореном року добија капару; у првом уговору се чак и посебно истине да продавац враћа купцу удвостручену капару „за накнаду штете и трошкова које je учинио" (41). Интересантно je да су и у римском класичном праву, као што сведоче два текста у Јустинијановој кодификацији (42), закључивани уговори о куповини и продаји са клаузулом према којој се уговор раскида у случају да купац не плати цену у уговореном року, а капара остаје продавцу. Питаае je где су дубровачки трговци на лазили свој узор када су закључивали овакве уговорне клаузуле, али оне у сваком случају сведоче о релативној развијености дубровачког облигационог права у овом периоду.

Др. Јелена Цвејић

ОДУМИРАЊЕ ПРАВА И ЗАКОНОДАВНИ ОРГАНИ ВЛАСТИ

I. Пратећи неке радове и дискусије у вези с одумирањем државе и права, стјече се дојам, да се читав проблем којипут посматра сувише једнострано и једноставно. Тежиште се поставља на

(40) Од lex commissoria ове се клаузуле разликују по томе, што дрема lex commissoria купац само придржава право да у случају да цена не буде плаћена о року тражи раскид уговора, али он исто тако може и да тражи испуњење, тј. исплату цене. О сим тога код lex commissoria раскид уговора се тражи зато што купац није извршио обавезу о року, а у првом случају се уговор раскида зато што то ни je учинио продавац. (41) ,јРго satisfactione dampnorum et expensarum factarum per eum (42) Scaevola, D. 18,3 fr. 6 и fr. 8 и конституција Каракале С IV, 54, Const. 1, А. 216. R, Monier: нав. дело, стр. 171.