Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

252

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

КУРС О ПРОБЛЕМУ ЛИЧНОСТИ НА ИНСТИТУТУ ЗА ПРАВНЕ СТУДИ JE У НИЦИ. И ове године, y Центру за више студије политичких наука на Институту за правне студије y Ници наставило ce са одржавањем специјализованих међународни курсева из политичких наука. Шести по реду курс, одржан y времену од 16 јула до 7 августа 1959, био je посвећен про блему лаичности. Семинару je присуствовало око 50 слушалаца (правника, филозофа и теолога). За предаваче било je обезбеђено 20 познатих професора, како из Француске тако и из других земаља. Они су y својим излагањима заступали најразличитија г\едишта о проблему на дневном реду. Може ce подвући врло висок ниво предавања на се*минару, a с друге стране, велика заинтересованост којом je курс праћен. Није могуће овом приликом сажето изнети велики број мишљења о овом врло сложеном питању која су за три недеље изложена (курс ће бити in extenso објављен). Проблем лаичности ce поставља различито, мање или више оригинално y свакој земљи понаособ. Лаичност као сложен појам може ce различито тумачити и применити y разним питањима друштвених односа. Није реч само о идеологији, нити пак о идеалу. Лаичност je y основи правна категорија. Она je уствари признавање двоструке ненадлежности: ненадлежности државе y материји религије и филозофије (у Француској још 1905 законом je црква одвојена од државе). С друге стране, y ненадлежности цркве y вршењу јавних функција: управљање јавним службама припада искључиво властима одређеним од државе. Међутим, овај појам тумачен je од неких професора много шире. Тако по њима, „лаичност je кључни појам на граници политичке филозофије, теорнје сазнања, морала и теологије". Посебно место y предавањима било je посвећено питању лаичности и извођењу наставе, субвенционирању државних и приватних школа од стране државе, политичким партијама и религиозним снагама, нтд. Нарочнто треба нстаћи предавања Ж. Ривера (Ј. Rivero), професора Правног факултета y Паризу, о политичкој идеологији y регулисању права односно појму лаичностн y административносудској пракси; А. Бајеа (А. Bayet), професора на Сорбони, о слободи мисли и лаичности; Ж. Дебера (G. Debayre), професора y Лилу, о лаичности и јавној настави; А. Ориуа (А. Hauriou), професора y Паризу, о демократији и религиозним снагама; Ж. Дипија (Ј. Dipuy), професора на Институту y Ници, о лаичности y међународним декларацијама о правима човека, итд. Поред слушалаца из Француске, семинару су присуствовалн и претставници из Италије, Немачке, Пољске, Белгије, Финске, Аргентине, Шпаннје, Југославије, итд. На завршетку семинара, проф Тротаба (Trotabas), днректор Института за правне студије y Ници, дао je изванредан резиме целог тока семинара.

Сг. Ђорђевић

ОДБРАНЕ ЛОКТОРСКИХ ДИСЕРТАЦИЈА НА ПРАВНОМ ФАКУЛТЕТУ. Душан Миланковић, саветник Државног секретаријата за иностране послове, одбранио je 26 фебруара 1960 своју докторску дисертацију „Организација међународног ваздушног саобраћаја". Ратибор Кашанин, референт Окружног приврвдног суда y Београду, одбранио je 8 марта 1960 своју докторску дисертацију „Српскобугарскн односи од 1903 —1914 годнне“. Борислав Грађански, судија Окружног суда y Сомбору, одбранно je 27 маја 1960 своју докторску дисертацију „Утицај кривнчне пресуде на грађанску парницу“. Радмило Аоренц, адвокат y Београду, одбранио je 29 јуна 1960 своју докторску дисертацију „Право задржања (ius retentionis) .