Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

БЕЛЕШКЕ

251

предавања: Европа и нације, полнтичка филозофија y Европи до XVII века, Madame de Staël и европски космополитизам и др. Док ce рад y претходна два сектора програма обавио скоро y потпувости по предвиђеном плану, y овом сектору више предавања није остваренр. Са оваквим програмом Центар je добио обележје научие установе последипломских! студија кој a припада категорији неспецијализоване институције ограннчене углавном на Европу, како по изучаваној тематици, тако и према пореклу поедавача и слушалаца. Иако je програм предвиђао подслу предавања на три отсека, слушаоци су били обавезни да присуствују предавањима, практичним радовима и диокуснјама на свим отсецима, пошто je куро био замишљен као јединствена целина. Поменута подела je служлла само кар општа оријентација и као помоћ y избору области за писмени рад, који je сваки слушалац био обавезан да преда и одбрани на крају курса, Избор проблбма и предавача je одговорио задатку који je Центар по ставио, наиме: формирање једне основе за научно истраживање проблема данашње Европе и припрема кадрова за специјалне функције y раду установа као што су Conseil de l’Europe, Communauté économique européenne, Communauté européenne du charbon et de l’acier. Communauté européenne de l’énergie atomique, Banque européenne d’investnssement, Fonds social européen и сЛ. Слушаоци cy били јединствени y повољној оцени садржаја већине предавања, a нарочито по тематици; актуелиа питања и регионални проблеми за које ce може рећи да су били на завидној висини и претстављали корисну размену мишљења и искустава предавача и слушалаца. Оно што y рквиру овакве белешке треба нарочито истаћи јесте посебап интерес Центра за проблеме економског, политичког и инстнтуционалпог развоја Југославије. Поменути програм предавања посветио je велику пажњу проблемима Југославије. To сведоче, пре свега, излагања профеоора Кастелана (Castellan) са Филозофског факултета y Поатјеу и професора Давида (David) са Правног факултета y Паризу, који су дали објективну it документовану оцену данашњег стања друштвено-привредних проблема y нашој земљи, као и посебни реферати југословенских слушалаца о стању и развоју индустрије и пољопривреде y Југославији, за које су и предавачи и слушаоци показали изузетно интересовање. Метод и -облици рада курса били су углавном засновани на искуствима и пракси рада универзитета y Француској. Озбиљаа недостатак на том подручју било je отсуство писаних предавања >скрипата, што je слушаоцима отежавало праћење, понекад врло сажете и необично комплексне материје, a y већини случајева лишавало их добрих анализа актуелних проблема Европе, a што je било прилично тешко надокнадити белешкама. Ову празнину су донекле попуњавала радна документа која су често садржавала разграђена становишта појединаца или ннституција о проблемима који су били предмет разматрања и дискусија на курсу. Посебну допуну y овом погледу чиниле су богато снабдевене библиотеке Европског савета, Универзитетска библиотека, као и библиотеке појединих факултета и ивститута. На завршетку курса Центар je организовао једну веома успелу научну екскурзију y Лорену и посету угљеном басену y Мерлбаху. У тој посети слушаоцима Центра пружена je прилика да ce упознају са процесом производње виооко калоричног угља и даљом прерадом његових производа, као и механизацијом прозвадног поступка, У објективној оцени успеха овогодишњег курса за високе европске студије y Страсбуру посебно ваља истаћи напоре Комитета директора и Секретаријата Центра y решавању организацианих п-итања. Овим напорима треба приписати ycnexé y успостављању веома корисних додира слушалаца са професорима и стручњацима ангажованим y раду Центра, што je омогућавало лакше извршавање обавеза, као и бављење питањима из областн уже специјализације сваког од слушалаца. Љ. Ш.