Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
СУДСКА КОНТРОЛА ЗАКОНИТОСТИ УПРАВНИХ АКАТА
61
СУДСКА KAHTPOЛA ЗАКОНИТОСТИ УПРАВНИХ АКАТА
Уеод. Уставом Федеративне Народне Републике Југославије (чл, 8, ст. 2) начело законитости управе стављено je y ред основних уставнИх начела. Према тој уставној одредби, сви акти органа државне управе морају бити основани на закону. Начело законитости управе унето je и y уставе народних република, потврђено je и још потпуније разрађено y Савезном уставном закону од 1953, као и y уставним законима народних република. За остваривање начела законитости управе постоје разни облици контроле. Међутим, нас овде интересује само систем судске контроле законитости управних аката путем управног спора и место злоупотребе овлашћења y том систему. Да би ce правилно схватио наш управни спор и злоупотреба овлашћења као једна од његових компонената нужно je познавање суштине нашег управног поступка y коме ce доноси решење чија ce законитост оцењује У управном спору. Стога ћемо претходно изнети оно што je најбитније y управном поступку. Управни поступак je правни лнструмент којим ce обезбеђује правилна и објективна примена прописа којима су регудисане поједине управне области. Без управног поступка, орган управе y решавању конкретних случајева из своје надлежности поступао би по свом нахођењу, при чему би нужно долазило до произвољности и самовоље. Постојање управног поступка то не допушта. Тај поступак тачно обележава цео пут којим орган мора да ce креће од покретања поступка до доношења решења. Орган je дужан да ce тог држи, јер повреда обавезних правила поступка доводи до поништаја решења. Доношењем закона о општем управном поступку, крајем 1956, добили смо потпун систем управног поступка, a дотле смо ce служили начелима управног поступка изведеним из закона о општем управном поступку старе Југославије од 1930, уколико су ce та начела могла ускладити са новим друштвеним уређењем. Нови закон о општем управном поступку претставља обиман и темељан закон који je резултат дугих свестраних студија и јавних дискусија. Општи управни поступак обавезан je за све државне органе који y појединим управним областима лримењују правне прописе на конкретне случајеве, односно применом тих прописа решавају о правима, обавезама и правним интересима појединаца, правних лица и других странака. Најчешће су y тој улози органи управе, ,јер према закону доношење управних аката претставља једну од њихових основних делатности. Међутим, кад je прописима о надлежности предвиђено да и другч државни органи судски органи, извршно-политкчки органи, претставнички органи доносе управне акте о одређеним управним стварима, тада су и они обавезни да ce држе одредаба о управном поступку. Једна од основних одлиј<а нашег друштвеног развоја je да ce врши преношење управних послова са државних на друштвене органе. Ова деетатизација je нарочито дошла до изражаја, поред привреде, y областима социјалне заштите, народног здравља, просвете, науке и културе. И друштвени