Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

HP ABO ЗНАЧЕЊЕ ПРАВНЕ HO PME

255

тумаче изворе права могу добити извесну слободу само y случају да ce y извору права не садржи норма за случај који треба решити, тј. за сдучај тзв. правне празнине, Па ce и о постојању те слободе и -о њеној оправданости може расправљати. Исто тако тумач има извесну слободу y случају ,да значење норме није јасно, Али je ииаче он потпуно везан »ормом, његов цил. мора бити да ту норму тачно протумачи, такву каква je, a не да иаместо ње ствара нову, ни прикривено »и отворено. Јер je y супротном случају овршено с правиом хијерархијом, тј. са законитотдћу, a тиме y знатној мери и са правом. Право мора да делује «ао јединствен поредак, a то уораво захтева поштовање хијерархије и заковитости. У правном поретку сваки орган мора поштовати поделу надлежности, јер иначе настаје алархија, Ако они који су надлежни да тумаче туђе норме сами постану ствараоци норми, онда je јасно да je цела основна подела надлежности повређена, a та подела надлежности je, y крајњој линији, одраз одговарајуће равнотеже друштвено-политичтсих снага и држања власти од стране одређене класе, односно групе људи y оквиру класе. Непоштовање надлежности, y крајњој линији, зато значи рушење односне владајуће класе, једну. врсту „тихе“ револуције. Према томе, маколико аризнавали да постоји „побуна чињеница протнв закона", да постоје застарели, неправедни, погрепгаи, штетни, итд. закони, ми не смемо допустити да судија поправља ааконодавца на тај начин што ће отворено кршити његове законе. He смемо, јер маколико била велика штета од рђавих и застарелих. закона, још je далеко већа штета од њихова поправд.ања путем гажења од стране тумача. Јер рђав закон представља болест само једног дела правног поретка, маколико важан он био; систематско кршење закона од стране тумача з-начи, пак, да je цео правнц поредак болестан. Лек изазива сшаснију болест од саме првобитне болести! Код нас, y систему демократије радног народа, такав поступак судија озкачавао 6и, y ствари, преотимање власти из руку непосредно нзабраних органа, који представљају вољу народа, тј. кршеље основног демократског начела власти. Зато ce он не може код дас ни замислити. Но, сви ови разлози ce односе на питаше које нема непооредне везе с тумачењем права. To су разлози, као што ce вида, прогив уништења хијерархије y праву, која je иеопходна. Међутим, тумачење je нешто сасвим друго него одржавање или рушење хијерархије. При раоправљању о тзв. слободном тумачењу права треба имати првенствено y виду да заступници овог тумачења погрешно називају свој став y ствари, они не заступају слободно тумачење права него слободно стварање сваког субјекта који je овдашћен да ствара правне норме, слободно y смислу независности од одговарајуће више норме, a особито слободу субјекта надлежног да доиесе појединачну норму y односу на општу норму. Тумачење, па«, јесте значења дате норме a ие стварање нове. Тумач има да ce креће y оквиру норме коју тумачи, a то значи y оквиру њеног језичког значења. Иначе он престаје б!ити тумач дате норме и постаје стваралац једне нове норме. Стога je могуће само везано a не и тзв. слободно тумачење, које je contradictio in adiecto , те o њему и не треба говорити као о тумачењу.