Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

239

ПРИЛОЗИ

ности, југословенска јавност подржава принципијелну политику Владе ФНРЈ која се и у овом питању огледа у подршци ослободилачкој борби свих народа против колонијалног ропетва и за стицање самосталности и независности у међународној заједници. Подршка свим хуманитарним акдиј|ама чиј je циљ ублажавање патави и страдаша којима су изложени народи који се боре за слободу, јесте посебан али значајан вид подршке борби за победу начела слободе и одбрану теиовииа које je човечанство платило тешким жртвама. Ова појава није само акција политичког и хуманитарног карактера, већ je то и акција правне природе одбране ооновних људоких права и југословенски правници не могу и не омеју остати равнодушии и неактивки у борби против ових злочияа, ко ja je поведена на међукародном плану.

Др.

Јовица Патрногић

НЕКИ ИНСТИТУТИ ПОСЕБНОГ УПРАВНОГ ПОСТУПКА У САВЕЗНИМ ПРОПИСИМА ДОНЕТИМ ПОСЛЕ СТУПАЊА НА СНАГУ ЗАКОНА О ОПШТЕМ УПРАВНОМ ПОСТУПКУ

После доношења Закона о општем уцравном поступку у неким законима као и неким подзаконским прописима донете су одредбе које представљају посебне поступке. У овом раду издвојене су и пссматране одредбе у савезним прописима ко je се односе на приговор, обнову поступка, нов поступай:, одену законитоети и ревизију као посебно прописана правка средства у управном поступку, и то са аспекта колико су та правка средства слично или различите дата у поједиким прописима као и колико су та одступања оправдана у no ј единим матери јама, тј. колико доприносе ефикасности и законитоети поступања у тим материјама. С друге стране, рад представља покушај да се окарактеришу ова, правка средства и да се да њихово место и однос према другим у Закону о управном поступку или посебно пропиоаним правним средствима. Приговор. Закон о општем управном поступку crape Југославије од новембра 1930. у чл. 111 предвиђао je приговор као правно средство у случају кад се одлука издаје по скраћеном поступку због тога што je реч о мерама које због ј.авног интереса не трпе одлагање. У том случају приговор се подносио оном органу који je издао саму одлуку a овај je био дужан у року од 15 дана, да покрене испитни поступак и донесе нову одлуку која je имала карактер првостепене одлуке. Уколико се у року од 15 дана не би покренуо испитни поступак нападнута одлука би изгубила правну снагу. Закон о општем управном поступку од 1956 не предвиђа приговор као правно средство. Он га у чл. 64 набраја као врсту подвеска у управном поступку, а у чл. 296 као притужбу коју може употребити оамостална установа или организација у случају >ако општински орган управе надлежан за послове опште управе не изврши казну односно принудну меру. Приликом усклађивања одредаба о управном nocTyirucy из ранијих прописа са Законом о управном поступку у пој единим прописима се каишло на приговор, те у одлуци, односно у уредби о усклађивању донета посебне одредбе одељак IV Одлуке односно чл. 4 Уlредбе, према којима се одредбе у управном поступку из оавезних прописа којима се регулише приговор као правно средство a које нису посебно усклађене, усклађују се тако што се правно средство против првостепеног решења, по коме се