Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

240

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

доноси решење које je конечно у управном поступку назива жалбом, -а ако се по таквим правним средствима доноси решење које није коначно у управном поступку правно средство задржава назив приговора, и обрнуто. Приговором се назива и правно средство 1 против првостепенот решена једне организационе ј единице другој организационој јединици истог органа, као и правно средство органу по чијем je овлашћењу донето црвостепено решење, без обзира да ли je решеше које се доноси по таквом приговору коначно или ни je. Смисао ових одредаба није био само, у томе да се на тај начин ускладе прописи који су донети пре објављивања Закона о управном поступку већ су тим одредбама, одређени и критеријуми којих се у појединим управним областима било потребно придржавати приликом прописивања приговора као правног средства. а) Код про пи сиваша приговора после ступања на снагу Закона о општем управном поступку се и водило о том рачука. Тако je у Закону о инвалидском осигурању (бр. 49/58), предвиђен приговор који се подноси у току поступка пре доношења првостепеног решења. Наиме после добијања налаза, оцева и мишљења које даје инвалидска комисиј.а првог степени Савезни завод за социјално осигурање, дужан je да тај налаз, оцену и михшьегье дост-ави странци на увид. Странка je дужна у року од осам дана Савезном заводу доставите приговор уколико се не слаже са налазом, оценом и мишљењем инвалидске комисије. У том случају, Савезни завод je дужан пре доношења решеньа о ствари из инвалидских осигурања против које je поднет приговор, прибавите жшљење инвалидске к о.ми си je* другог стелена. Сврха оваквог дрописивања приговора јесте убрзање поступка, те je химе спроведено у живот начело управног поступка о економичности. Наиме, ако не би било приговора, онда би првостепени орган био дужан на основу налаза, оцена и мишљења првостепене инвалидске комисије донети првостепено решегье на ко je би странка изјавила жалбу због тога што би сматрала да налаз, оцена и мишљење не одговарају стварном стању његовог здравл>а, односно способности, те би се мррао прибавите нов налаз и на основу њега донети друтостепено решење. Међутим, прописивањем приговора поступай je скраћен утолико што се оцена, налаз и мишљења преиспита још пре доношеша првостепеног решења Такође у Царинском закону (чл. 67) предвиђен je приговор против прорачупа царине и дажбина на декларации. У чл. 65 тог Закона предвиђен je и приговор против налаза царинарнице у погледу каквоће, количине и вредности робе. По том приговору je пре доношеша решегьа, ако je реч о роби зэ чије утврђивање каквоће je потребан хемиjско-технолсшки налаз или експертиза установе стручне за врсту робе која je у спору, царинарница je дужна да прописано обележене узорке достави односним усгановама и тек на основу њиховог налаза донесе своје решение против кога je дозвољена жалба Управи царина. И у једном и у другом случају прописивањем приговора спроводи се у живот основно начело економичности у управном поступку. Наиме, преиспитиванье налаза царинарнице у погледу каквоће, количине и вредности робе, joui пре доношења решења, као и преиспитивање налаза и мишљења од стране више лекарске комисије, омогућава да се у великом броју случајева ствар реши већ првостепеним решењем. Пошто се по овом приговору не доноси решење које je коначно у управном поступку то je приговор прописан у складу са напред наведеним одредбама у одлуци о усклађивању. Нешто je другчији случај са приговором по Закону о станбеним односима („Сл. лист ФНРЈ”, бр. 16,59). Према чл. 51, против решеша о давашу стана на коришћење које je донето противно одредбама правилника мол<е се подмети приговор у року од 15 дана од дана истицагьа решегьа.