Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

251

ПРИЛОЗИ

je y другом случају предмет ревизије само коначно решеше које je допела служба друштвеног књиговодства, и то оног које je било предмет поновног исритивања. Ревизија у првом случају врши се по службеној дужности док се ревизија у другом случају врши било по службеној дужности, кад je реч о повреди пропиоа на штету друштвене заједнице било по захтеву корисника друштвене имовине —• кад je реч о повреди закона на његову штету. По својој форми се ревизија у првом случају разликује од оне у другом случају и по томе што се по Заколу о пензиском осигурању на првостепено решење да je сагласност или ее укида, док ее у другом случају ревизијом испитује повреда закона на штету друштвене заједнице или повреда закона на штету корисника друштвене имовине и на основу утврђеног стања доноси ново решеше. На основу предше анализе може се закључити да су наведени института одступања од ЗУП којима се регулишу питатьа воја ЗУП није регулисао (приговор, оцена законитоста и ревизија), било питања која je ЗУП регулисао али се пюсебним прописима регулишу на друкчији начин (обнопа поступка, нов поступай). Та одступаша најчвшће и нису одступаша ко ja би се супротстављала основним начелима ЗУП. Напротив, као што je наглашено у току излагаша, те посебне одредбе значе било спровођење у живот начала Закона о општем управном поступку о економичности управног поступка, било начела законитоста која спадају у основна начела ЗУП. Према томе, може се рећи да je ЗУП својим основним начелима служио као регулатив за доношвње ових посебних поступака чак и онда кад je посебним прописима било потреблю регулиоати питанза ко ja ЗУП шгје регулисао. С обзиром да се ова анализа односи на прописе који су долети у току три године од објављивања ЗУП, може се рећи да je ЗУП показао свој велики утицај не само за решаванье конкретних предмета у управлом поступку већ и за регулисање појединих управних материја у којима je било потребно донети посебне одредбе. С друге стране, у оним посебним одредбама где се, стало на становиште да није реч о управној ствари (стамбени односи) па се законодавад није осврћао на одредбе ЗУП па ни на основна начела, направљена одступања у многоме дозвољавају могућност самовоље, необјективности и незаконитости у тој области приликом доношења конкретних решења. Даље, из наведене анализе такође произилази да у -оним питањима која je ЗУП већ регулисао има топико ширине и могућности да су у разним областима примене и обезбеде законитост решавања и заштиту интереса странке какву нису пружили ни посебни прописи у там областима који су <одступан>ем од ЗУП намеравали да правке оитуације у односној области регулишу на начин којим he се материјални прописи примењивати поступком ближим тој материји. И са једне и са друге стране ЗУП показује оправданост и корисност свог постојања и животвост св-ојих освовних начела a танође и појединачних одредаба као и прилагодљивост тих одредаба појединим удравним материјама.

Стана Ђукић