Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

348

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

није саставни део грађанског права (6). За ово мишљење ce углавном наводи као основни, главки разлог да je у породичном праву тежиште на уређењу личних, неимовинских односа а имовински односи који су у вези са њима имају углавном непрометни карактер, док je у грађанском праву тежиште на имовинским односима, претежно из области робноновчаних односа. Многи прописи породичног права су претежно императивног карактера, насупрот грађанском праву чије су норме претежно диспозитивног карактера. Због природе односа које уређују извесни прописи породичног права, немају све особине правке норме и више личе на моралне препоруке но на правке норме. Има, истина, и супротних становишта (др. Димитар Поп-Георгијев) али аргумента нису убедљиви (7). Туђа искуства нису јединствена. У току XIX века у правној науци je преовладао познати четвородеобни систем грађанског права (стварно, облигационо, породично и наследно) а напуштен je систем Јустинијанових институција, у којима се није нигде изучавало на једном месту ни лично породично, ни имовинско породично, а наследно je улазило у стварно право. Све велике кодификације грађанског права током XIX и почетком XX века (Француски грађански законик од 1804, Аустриски од 1811, Немачки од 1896, Швајцарски од 1907) уређивали су породичноправне односе у оквиру Грађанског законика. Тако je после Француске револуције у буржоаској правној науци породично право било у склопу грађанског права. Ово схватање преовлађује углавном и данас у буржсаским земљама. Међутим, још у току XIX века јавља се у науци и кодификаторској пракси идеја о одвајању породичног права од грађанског и о његовом посебном регулисању. Почев од Савшьиа (Savigny), Пухте (Puchta), Унгера (Unger), а нарочито од Бринца (Brinz), Брунса (Bruns) и Сома (Sohm) развија се у правној науци идеја о одвајању породичног права од грађанског права. Један од највећих поборника ове идеје у нас и у свету био je наш познати правник др. Балтазар Богишић (8). Он je ову идеју са успехом спроводио у свом кодификаторском раду у Црној Гори. Ова идеја je остварена, мада са другог аспекта и са новом садржином, у знатном броју земаља које остварују социјализам. Први корак на овом путу учинио je Совјетски Савез после Октобарске револуције а потом после Другог светског рата породичне законике су донеле и остале земље које изграђују социјализам, па чак и неке за-

(6) Др Јован Ђорђевић: Прилог питању система социо алистичког права ФНРЈ, ..Архив за правые и друштвене науке“, 1950, бр. 1; др. Мехмед Беговић: Породично право, Београд, 1949, с. 15; др. Ана Прокоп: Семејното право во општиот систем на правото, „Преглед“, Скопје, 1352, бр. 1, с. 22; idem: Коментар Основном закону о браку, Загреб, 1953, с. 17; др. Радомир Лукић: Теорија државе и права, П, Београд, 1954. с. 352, и Увод у право, Београд, 1961, с. 380; др. Адам Лазаревић: О проблемима кодификације с нарочитим освртом на привредне прописе, ..Анали Правног факултета у Београду“, 1955, бр. 1, с. 24: др. Андрија Гаме: Увод у грађанско право, 11, изд. Београд. 1956, с. 100: др. Алојзиј Финжгар: Родбинско право, Љубљана, 1957, с. B—9.

(7) Др. Димитар Поп-Геортнев : Местого на семејното право во правниот систем на ФНРЈ, „Годишник на Правниот фажултет во Скопје“, Ш, 1956 —1957, с. 111—136.

(8) Др, Балтазар Богишић: Положај породице и насљедства у правном систему. Београд, 18S3; др. Томица Никчевић: Богишићеве прштреме за Закон о браку у Црној Горн, „Анали Правног факултета у Београду“, 1958, бр. 4.