Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

О КОДИФИКАЦИЈИ ПОРОДИЧНОГ ЗАКОНОДАВСТВА

349

падроевропске државе (9). Али и овде има различитих решења. Једна трупа земаља (на пример, Чехословачка, Румунија) регулише породичне односе, као и СССР, једииетвеним закоником, док лични статус регулише грађанским закоником. Друга трупа земаља уз породичноправне односе регулише и статусне односе (на пример, Бугарска). Трећа трупа земаља регулише брак и породичне односе у више посебних. закона (на пример, ФНРЈ). У последнее време питанье кодификације није актуелно само код нас. Оно je такође не дневном реду и у Пољској и у СССР. Пољска, изгледа, припрема кодификацију по класичним принципима Пандекта, уклапајући и породично право у грађански законик (10). Р Совјетском Савезу после XX Конгреса КПСС развила се жива дискусија о систему права и потреби за новом кодификацијом, па и за новим кодификовањем породичног права у којој je јасно изражено схватање да породично право треба кодификовати посебно, изван грађанског кодекса (11). По пројекту Основа грађанског законодавства СССР и савезних: република: „Совјетско грађанско законодавство регулише имовинске и с њим у вези неимовинске односе у циљу јачања и развитка социјалистичког система привреде и социјалистичке својине, стварања матери јално-техничке базе комунизма и што потпунијег задовол>ења материјалних и духовних потреба грађана“ (чл. 1). „Породични, радни и земљишни односи, као и односи у колхозима који проистичу из правила пољопривредног артел>а, регулишу се одговарајућим породичним, радним, землжшним и колхозним законодавством“ (чл. 2, ст, 3, поменутих Основа) (12). , У нашем досадашњем правном систему, а као што смо видели и у већини’ социјалистичких земаља, породично право je посебна грана права од почетна изградње нашег правног система. Уставни закон од 13. I. 1953 (чл. 15, тач. 5) то потврђује говорећи о посебном основном законодавству о браку, породици и старатељству. Нема разлога да се од овог становишта одступа. Штавише, раније изнете чињенице иду у прилог мишљењу да треба поћи корак напред и кодификовати породично право у једном посебном законику. 8. Ако се пође од става да je у савременим условима потребно извршити кодификовакье породичног законодавства, појавЈвује се проблем: шта обухватити овим кодексом. У првом реду поставлю се питан>е да ли кодексом треба обухватити: а) нормирање имовинских односа

(9) На пример, у Француекој je допет посебни закон о породици Code de la famille et de Talde sociale (од 24. I. 1956), Recueil Dalloz et Sirey, 1956, 6—7.

(10) Зигмунт Опузински: Законодавни рад у области судсжог права у HP Пољској, „Наша законитост“, 1957, бр. s—B.5 —8.

(И) И. С. Гуревич: О некоторих вопросах семейного права, „Советское государство и право“, 1956, 9; А. И. Пергамент: Правовое положение небрачних детей должно бит изменено, „Советское государство и право“, 1956, 9; Г. М. Свердлов; К вопросу о кодификацији брачно-семейного законодателства, „Вопроси кодификации“, Госјуриздат, Москва, 1957; Е. Ковалева: Улушчит законодателство о браке, семе и опеке, „Социалистичкаја законитост“, 1956, 12; М. Г. Масевич: Некаторие вопроси кодификации семейного законодателства, „Советское государство и право“, 1958, 11, и тамо наведена литература.

(12) Основи грађанског законодавства и грађанског судског поступка СССР и савезних република, пројекти, Институт за упоредно право, Београд, 1960, сери) а Е, бр, 24.