Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

МЕЂУСОВНИ ОДНОСИ ОРГАНА ПРВДУЗЕЋА

353

но-оперативног руководиоца мере и закључци радничког савета нису обавезни за директора“. Као што се види, ни први раднички савети нису имали искључиво саветодавно својство. Они нису представљали унутрашње саветодавно тело директора, као што je, на пример, колегијум предузећа већ су ce у обличили у посебну врсту органа. Овај орган имао je сопствени делокруг и права која унеколико прелазе саветодавне функције. Међутим, не само индивидуално руковођене као свеважеће начело права и одговорности већ и мањински положај предузећа као врсте државног органа намећу закључак да се првим радиичким саветима даје својство оргагм предузеКа са претежно саветодавним карактером. 2. Радничко управљање предузећем у садашњем периоду одликује се тиме што начелно у сваком предузећу постоји раднички савет као највиши орган и управни одбор биран од стране највишег органа. Директор предузећа je извршни орган предузећа и снабдевен je правима која га оспособљавају у потпуности за ту функцију. Закон je иначе утврдио неку врсту хијерархијског односа између ових органа и одговорности нижих према вишем органу. Управни одбор je дужан да извршава одлуке и закључке радничког савета, а директор • радничког савета и управног одбора. Директорова непосредна одговорност „за извршење закона, других правних прописа и наређења надлежних државних органа“ и негова обавеза да обезбеђује примену ових прописа и наређења у предузећу je данас делимично сумњива. Пре свега, правно не постоје више наређења која су упућена предузећу. Радничко самоуправљање je, найме, илузорно ако државни орган може давати наређења. Само закон и други прописи на основу закона могу представљати оквир послована предузећа. Под законом и одлуком подразумева се и регулативни део друштвених планова. Директор се не може сматрати јединим органом одговорним за примену прописа. За његову примену одговорни су сви органи предузећа а директор посебно у случају спровођења незаконитих аката и мера. Разуме се, пошто je директор непосредни шеф целокупне администрације (закони када говоре о директору по правилу под појмом директора подразумевају и администрацију), он je првенствено дужан да се стара о примени прописа у предузећу. Примену прописа обезбеђује непосредно и целокупна администрации а предузећа. Међутим, што се тиче незаконитих аката органа радничког управљања, радничког савета и управног одбора. директор je једино одговорно лице у предузећу. Закон даје право директору да обустави незаконите одлуке и закључке органа радничког управљана. Као шефу целокупне администрације њему стоји на располагању могућност неспровођења незаконитих одлука органа предузећа до доношења меродавног решења. Узгред треба констатовати да je у пракси познато веома мало случајева оваквог обустављања аката органа радничког управљана, Изгледа да je довољно упозорење директора о евентуалној могућности доношена незаконитог акта па да органи радничког управљања одустану од доношена таквих аката.