Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

366

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ности непосредних произвођача. Већ и самим тим што систем радничког самоуправљања, односно радничких савета ослобађа радника у раду од капиталиста и од државног административног апарата, односно од туторства и потчшьаваньа другоме, показује се да je то рад који настаје и развија се као рад слободног произвођача, рад који се као друштвена функција обавља у име друштвене заједниде и на корист како самог радника, тако и друштва. Са друштвеног гледишта, дакле, такав рад на друштвеним средствима за производњу повезује опште и индивидуалне интересе појединаца и почиње да меньа конкретан друштвени и економски положа] радника у произведши и друштву, тј. од ранијег пасивног произвођача он сада израста у слободног ствараоца и друштвеног радника (11). О томе у Програму СКЈ стоји: „Друштвена својина на средствима за производньу омогућује да се искл>учи не само приватни сопственик, већ у крајњој линији и држава као посредник између произвођача и средстава за производњу. Произвођач постаје носилац друштвене функције управљања производњом и, у исто време, активни учесник у функдији расподеле друштвеног продукта. Као политична власт држава се у непосредној произведши све мање појављује” (12). И даље: „У условима социјалистичког друштвеног самоуправљања радним људима треба пружити реалну могућност да одлучују о стварању и укупној расподели производа. Само у таквим условима радни човек добија пун увид у нужна материј ална кретања и тиме се сам ослобађа, тј. прилагођавајући своју радну снагу и друштвену активност непосредним материјалним оквирима друштва, постаје сам господар своје судбине (13). Отуда, рад произвођача постаје Слободан рад. Све ово, начёлно, нормативно изражава и сам Закон о радним односима (14) када истине: да „радни односи у Федеративно) Народно) републици Југославији проистичу из слободног рада и успостављају се у привредним организацијама са средствима у друштвеној својини” (чл. 1); да „радници стичу на основу свог радног односа у привредно) организации право управљања односном привредном организациям” (чл. 4), и да се положа) радника у привредним организацијама утврђује и обезбеђује друштвеном својином на средствима за производшу и системой самоуправљања радних колектива (чл. 124). У след тога, у условима самоуправљања произвођача у привреди, и сам радни однос, који још постоји (15), почиње да мења своју суштину. То ни)е више радни однос у старом, класичном значењу ко)и би се сводио само на извршавање личног рада већ )е то сада један сложени дру-

(11) Е. Кардељ: Четири године искуства. ~Рад“. бр. 13 —16/54, Говор у Народно] скупштини (Политичка библиотека, св. 5, Београд) с. 31; ~У таквој заједници треба да се изврши и основно разрешаваьье између колективног и индивидуалног интереса, а самим тим и ослобађање рада. тј. претварање сваког радника у слободног ствараоца у свом сопственом материјалном и моралном интересу, а самим тим и за друштвену заједниду[. . То je и j едини пут да би радни човек произвођач истовремено растао у одговорног друштвеног радника“. (12) Програм СКЈ, с. 138.

(13) Исто, С. 140. (14) „Службени лист ФНРЈ“, бр. 17/61 (у коме je дат пречишћен текст Закона о радним односима).

пипа уадпшч идпиl.»лчи/. (15) О томе др. А. Балтић: Радноправни односи у привреди, „Архив“, бр. 4/53, с. 359 и сл.; др. Н. Тинтић : н.д., с. 70 и сл.; др. Б. Перић: Негаторска теорија о радном односу, Сарајево, 1955.