Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

НОВО У РАДНОМ ПРАВУ ЈУГОСЛАВИЈЕ

365

истину из заједничког рада (одмори, радио време, итд.). Из ових разлога данас се код нас и поставља питање назива и предмета за ону грану нашег правног система која регулише радне односе радника у социјалистичким привредним организацијама (са друштвеним средствима за производњу). Јер, стварно, иза термина „радио право” које употребљава данас наша теорија, закоыодавство и пракса, крије се много дубља, шира и друкчија садржина него што je има радио право у старом, класичном значењу (7). 2. Сагласно датим поставкама о новој улози и положају произвођача у условима радничког самоуправљања, настао je и процес квалитативних, нових промена у појму „радног односа” у привредним организацијама са друштвеним средствима за производњу. Овај однос није више у основи најамни радни однос, тј. „радни однос” у класичном или старом значењу. Непосредни произвођач није више најамни радник већ члан радног колектива који има и одређена демократска права управљања (али не и својинска) (8). „Нови друштвени положај произвођача у условима социјалистичке изградше и њихов промењени однос према производњи произилазе из факта да су се произвођачи од најамних радника претворили у непосредне управљаче производњом и расподелом и из чињенице да овим управљањем они свакодневно остварују своје личне интересе: већу зараду, повећани лични и општи друштвени стандард”. (9). Сагласно томе, произвођач-појединац и колектив непосредно утичу на свој сопствени материјални положај. Зато и однос произвођача у оквиру социјалистичке привредне организације није више, начелно и у основи, однос најамног радника према послодавцу, класни антагонистички однос између рада и капитала који постоји у капиталистичком начину производње, заснованој на капиталистичком власништву на средствима за производњу и на експлоатацији најамног радника од стране капиталисте. „Рад произвођача постаје Слободан, а радни односи губе характер најамног радног односа” (10). Нов характер радног односа може се најбоље видети и из следеће анализе. У социјалистичким привредним организацијама рад читавог радног колектива, па тиме и сваког појединог радника, сједињава са правом непосредног учешћа у управљању предузећем на бази пуне равноправ-

(7) Др. Л. Гершковић у наведеном чланку сматра да би требало установи™ „Социјално право“, које би садржавало делимично норме које данас обухвата радио право (о условима рада и о социјалним правима које има радни човек из рада одмори, радио време, итд., као и остала социјална права из социјалног осигурања и из станбених односа), док би основна права произвођача на плодове свога рада која су спадала у тзв. радио право ишла у нову грану права која би се могла привремено назвати „произвођачко право“ (с. 395).

(8) О томе ближе Кидрич: О неким теориским питањима новог привредног система, ~Комунист“, бр. I—2/52,1 —2/52, с. 48; Е. Кардељ: Експозе о предлогу Уставног закона, „Борба“ од 13. I. 1953; др. Л. Гершковић; Основни принципи нових прйвредних прописа, ~Архив“, бр. 3/52, с. 279, и О социјалистичкој демократији, Београд, 1953, с. 21; М. Поповић; Поводом нацрта уредаба о новом привредном систему. „Каша стварност“, бр. 9/53, с. 11; др. Ј. Ђорђевић: Уставно право ФНРЈ, Београд, 1953, с. 108 —109; др. Адам Лазаревић: О појму и правној природи права управл>ања, „Годишник на правно-економскиот факултет во Скопје“, том П, 1955, с. 322—327; др. Н. Тинтић.: Основи радног права, св, 1, Загреб, 1955, с. 71; др. A Балтић; н.д., ст. 42.

(9) Програм СКЈ, Београд, 1958, с. 139. (10) Исто, с. 140.