Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

САВРЕМЕНИ ПРОБЛЕМИ СОЦИОЛОГИ JE МОРАЛА

11

чак, спиритуализмом, као што je то показао Гурвић у својој критици, ипак je она у основи тачна и може се особито применити на доба друштвених револуција. Таква једна револуција je била и наша народноослободилачка борба и период непосредно после гье. Тада je знатан део народа или непосредно учествовао у борби или био тесно везан за њу, a међузависност и солидарном народа били су веома високи. У оваквом друштву и условима постављени су основи и нашег друштвеног и( политичког уређења, па и нашег новог, социјалистичког морала. У то доба морал je био особито строг, чврст, а примери високог морала су били у правом смислу речи масовни. Међутим, наступањем мира и доласком нових поколења, која нису непосредно проживела револуцију, услови стварања новог морала за ово ново и проширено друштво умногом су се изменили, а они који су очекивали да he се нови морал лако усадити у свест овог новог, ширег друштва морали су бити разочарани. Чак се дешава да се неки од оних који су током револуције усвојили нов морал, под утицајем старог морала који живи и после револуције, у извесној мери поколебају и крше нов морал. Налазимо се, дакле, пред задатком да омогућимо, с једне стране,) преношење делимично створеног новог морала у револуцији на нова поколења, а, с друге стране, да овај морал дограђујемо у новим условима на нов начин, у периоду релативног мира, у друштву ко je ни je више у онаквој ситуадији у каквој je било током револуције и које стога не осећа онако интензивно међузависност и солидарное!. Дејство револуције на пол>у новог стварања морала je, дакле, нужно измењено дејством нових друштвених услова, па тачно проучаваше ових међусобних утицаја може допринети бољем разумевању услова настанка новог морала и помоћи остварењу таквих услова који he допринети да се нов морал брже створи. Други чинилац на који скрећемо пажњу јесте индустријализација, урбанизадија и уопште убрзана технизација нашег друштва, што нужно прати претварање земљорадничког сеоског и сељачког друштва у савремено индустријско градско и грађанско друштво. To je чинилац, који с једне стране, убрзава развој новог морала, јер разара, и то релативно врло брзо, стари морал. Али тај чинилац има и другу страну он успорава развој новог, социјалистичког морала, па, у извесном смислу, делује и на повећање броја људи који уопште нису морална него су, просто, аморалка бића. Ова негативна страна се особито запажа у развијеним индустријским земљама Запада. Наиме, сувише технизирана и урбанизирана друштвена средина све више усамљује човека, који све више долази у додир с оруђима, стварима, а све мање с људима. Па и кад долази у додир с л>удима, ови односи нису више превасходно људски односи, тј. односи у којима људи иступају као посебне личности, него су у толикој мери типизирани, регулисани и технизирани да више личе на односе са стварима. ЛЬуди се у овим односима претварају у ствари, оруђа, и односи су утолико „савршенији“ уколико су они више оруђа a мање људи. Тако човек све мање живи у стварном друштву људи а све више у друштву ствари. Морал je, пак, нор-