Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТјЕТА

ма о односима с људима, која може израсти само у интензивним таквим односима. Технизирана средина осиромашује морално биће, човека, доводи до закржљавања шегове моралне свести и чини од кьега аморално биће. То je један од важних узрока кризе морала у развијеним буржоаским земљама. У нас овај узрок још увек не делује много јер ми нисмо толико индустријски и технички развијени. Али треба јасно истаћи да ова средина уопште не одговара човеку, а пре свега човеку као моралном бићу. Како социјализам управо тежи да омогући расцват човека, то она још мање одговара социјализму. Уколико се она више развија, утолико маае социјализма, па и социјалистичког морала, коме je у средишту пажгье човек, прави човек, а не оруђе. Стога, ако хоћемо социјализам, социјалистички морал и социјалистичког човека, ми се морамо борити за откланьавье овог услова који спречава остварегье тих цтьева. Развој индустријализације, урбанизације и технизација су нам потребил, али се њима самима не постиже ни социјализам ни социјалистички морал. Потребно je још да развијемо одговарајуће односе између људи као льуди, као личности, као другова у изргадњи бол>ег, човечнијег друштва. Социјализам није само техника, ни пре свега техника, него je људски однос између развијених и моралних људи. Треба, дакле, развијати такву друштвену организацију која ће уклањати рђаве стране материјалног напретка. На примру ова два чиниоца се може видети како je нужно изучавати дејство разних чинилаца на стварање новог социјалистичког морала и како социологија морала може у том правду много учинити. Указаћемо још поново на дејство једног чиниоца који смо већ поменули. То je васпитагье. БЬиме се, с једне странё, преноси морално наслеђе, а, с друге, образује нов морал. Морално васпитање у нас како у школама тако и ван њих скоро да не постоји као свесно организована друштвена делатност. Наука није испитала методе овог васпитагьа. На социологији морала je да заједно с педагогијом, психологијом и другим наукама ово учини и предложи најболаи начин за таквог васпитагьа. При том треба мислити смело и тражити нове методе. Нека врста експеримената би се, чини нам се, овде могла применити без великих тешкоћа. Васпитаници би. били ставльени у такве друштвене ситуације у дојима би очигледно било показано како се ствара одговарајући морал и какву он улогу врши. Такве ситуације би знатно допринеле стварагьу новог морала. * Тако нам се чини да социологија морала данас у нас има веома важне и хитне задатке на пољу своје делатности. Успешно испуњавање ових задатака друштво треба 1 у највећој могућој мери да помогав, ради своје сопствене користи. Социологија морала, као и социологија уопште, треба што више да се развију да би ове задатке могле йену нити. Наша je еврха била да у овом чланку покажемо, ма и у најкраћим цртама, који су ти задаци, као и да постоји начелна могућност да они буду успешно решени.

Др. Рад. Д. Лукић