Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

КОДИФИКАЦИЈА МЕЂ У НАРОД НО Г УГОВОРНОГ ПРАВА

осигурава j единство уговорног круга држава. Ствара се идеја о уговорним циклусима. Један исти уговор биће на снази између неких држава a неће производите дејство према државама које су се противиле резерви, и то само у односу на државу која je поставила резерву. Проблем je веома деликатан и обе стране верују да ће се већина држава приликом консултације изјаснити у корист њихове тезе. Значи, борба није завршена. Комисија није усвојила ни то да су резерве без утицаја на садржину уговорног односа између држава ко je су их поставиле и држава које им се нису противиле, jep се ишло од поставке да се мора осигурати једнакост уговорних престација. Државе које се нису противиле резервама нису обавезне да врше дужности из уговора према државама које су формулисале резерве, у границама резерви. Било je спорно и питање о повлачењу резерви. Истицане су две тезе: слобода повлачења резерви, без обзира на пристанак држава које су их. прихватиле, и захтев пристанка тих држава, jep се прихватањем резерве створио један уговорни однос који се, по тој тези, не може слободно мењати. Већина се изјаснила у корист слободе повлачења резерве, jep се сматрало да се тиме доприноси развоју међународног права, пошто се осигурава пуна примена уговора, али с тим да повлачење дејствује тек од извршене нотификације заинтересованој држави. Дотле она може да не врши дужности које произлазе из реципроцитета. Питање ступања уговора на снагу и његове регистрације и публикован,Ц у смислу Повел>е није задавало великих тешкоћа. Али je уведена једна нова установа. А то je, прихватање савремене праксе у међународним односима да се уговори могу привремено уводити на снагу с тим да њихова дефинитивна снага зависи од дефинитивна ратификације. Ако се ратификација одбије, и о томе обавести друга страна, престаје привремена примена међународног уговора, али се сматра да je у међувремену међународни уговор био на снази, jep je врло често данас, нарочито у економским односима, да се врши привремена примена уговора у очекивању ратификације. Комисија je сматрала да односи засновани на уговору за време његове привремене примене имају правку основу и да се странке ко je се тиме користе морају сматрати као савесне. Посебна правила су прописана о начину поправки грешака, и то како у тексту уговора тако и у несагласности језичних верзија. Иако су ово нова правила ~која су само делимично заснована на досадашњој пракси, није било великих тешкоћа у њиховом форму лисању. Посебна глава je посвећена улози депозитара мултилатералних уговора. Детаљна правила су прописана. Може се рећи да то нису нова правила. Али, на детаљима je инсистирано зато што je констатовано да су многи Депозитари злоупотребљавали своју функцију. Комисија je, углавном, при формулисању ових правила полазила од праксе Секретаријата ОУН. Као што се из свега изложеног види Комисија се трудила да постави техничка и правка правила. У великој мери она je успела да без већих