Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

завися у многоме од тога да ли je реч о чињеничној или правној страниг пресуде, тј. да ли he се нападнута пресуда укинути или преиначити (2). Према томе, иако познаје само једну врсту редовног правног лека противу првостепене пресуде, наш Законик о кривичном поступку у своме чл. 342 предвиђа више разлога због којих иста може да се побија, a међу н>има и погрешно или непотпуно утврђење чињеничног стања као посебан разлог. 11. Нема сумње да je погрешно или непотпуно утврђење чињеничног стања један од најсложенијих и најделикатнијих разлога побијања првостепене пресуде редовним правним леком. Но и поред сложености овог разлога, Законик о кривичном поступку у своме чл. 345 у недовољној мери одређује ближе његов појам, тј. у тьеговом одређивању ограничио ce jeдино на навод да под погрешним утврђењем чињеничног статьа треба разумети када суд погрешно утврди неку одлучну читьеницу, а под непотпуним утврђењем читьеничног статьа када суд није утврдио неку одлучну читьеницу или када нове читьенице или нови докази указују да je чињенично статье непотпуно утврђено (3). Због важности овог разлога за побијање првостепене пресуде и тьеговог недовољно развијеног појма у ЗКП, треба покушати са теоријском разрадом и објашњењем овог питатьа. Даља излагања he бити такав покушај. 111. Као што je већ речено разлог побијања првостепене пресуде предвиђен у чл. 345 ЗКП полази од чињеничног стања. Међутим, он у ствари садржи две ситуације: а) погрешно утврђено читьенично статье и б) непотпуно утврђено чшьенично статье, ситуације ко je су квалитативно различите, те их и треба посебно изложити. Разликовање ових двеју ситуација није правни формализам већ императив праксе, јер виши суд увек треба да прецизира да ли стоји једна или друга, образлажући посебно зашто он налази да стоји управо једна од њих или обе истовремено ида укаже нижем суду на путеве којима треба ићи у отклатьатьу тога. Међутим, пре излагања ових двеју ситуација претходно се треба задржати на чињеничном стању уопште. 1) Чињенично стање састављено je из правно релевантних читьеница. Нема сумтье да се читьенично статье односи на збиватье из стварног жи-

имаЈући у виду да другостепени судови заиста сасвим рехко одржавају овакве претресе, што у основи можда и није неправилно, то шак утврђење чињеничног стања припада првостепеном суду.

(2) Проблем разграничена чшьеничних и правних питања или другим речима однос између чигьеничног стагьа, чигьеничног утврђења с Једне и правне оцене тог утврђења с друге стране, истиче се у процесној литератури као један од најкомпликоваиијнх проблема. При томе пада у очи да се процесуални теоретичари или огракичују на констатацију да су чшьенична и нравна питана у тој мери повезана и узајамно испреплетена, да Je њихово диференциратье сасвим тешко ако не и немогуће, или уколико и додирују таЈ проблем, то чине скоро искључиво у циљу одвајања ревизибилног од иревизибилног подручЈа правних лекова, те се и ограничују на казуистику.

(3) Редактори Објашњења Законика о кривичном поступку сматраЈу да Je прецизирање поЈмова „погрешно“ односно „непотпуно утврђење чин.-еничног стан-.а“ немогуће због опасности да се нешто не изостави и не створе недотледне тешкоће у практичноЈ примени, Јер су круте и уеке формуле неподесне за j едну г разнолику нову и комплексну садржину као што Je чшьенично стање (ОбЈашњења, С 287—238),