Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

290

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

дела надлежности у.расходима према субјектима трошења: y Преднацртусу фиксирани задаци који ce имају обезбедити из средстава федерације (чл. 112); највећи део њихов односи ce на привредну функцију. Са дотацијама републикама (чл. 112, 113) федерација ce јавља y улози регулатора равнотеже y социјалним и економским односима y земљи. Нормиран је> најзад, и један случај финансијског федерализма: предвиђена je „заједница y расходима“ y којој федерација за пренете послове из своје надлежности расходима обезбеђује нижестепеним колективитетима потребна средства (чл. 120). 3. На једно од најосетљивијих питања y систему федеративних финансија реч je о питању расподеле финансијских извора на политичке јединице - Преднацрт није дао одговора. Верујемо да ce сматрало као преурањено већ сада дати дефинитивно решење за једну тако динамичну материју као што je координација прихода y вишестепеној државној структури. Тај фискално-буџетски атрегат, нема више сумње, заслужује да му буде намењен специјалан закон. Једно ипак јасно из Преднацрта произилази: да ce не намерава увести заједница y приходима као искључиви метод финансирања, јер je предвиђено да политички колективитети могу имати самосталне изворе прихода (чл. 92, 98). Што с друге стране не значи да je напуштен принцип централистичког регулисања финансијске материје: федерација задржава и даље право да даје курс и утврђује пропорције фискалном и буџетском систему y Југославији. 4. Преднацрт je напустио класичну формулацију „правног“ принципа опорезивања, Тај модерни постулат не само да je y највећем броју држава увек уставом предвиђен већ je и срочен махом на исти начин. У Уставу од 1946 то je чл. 42 који глаетг: „Пореска обавеза грађана je општа и сразмерна њиховој привредној снази. Јавне дажбине и ослобођења од н»их установл>авају ce само законом“. О пореској обавези Преднацрт говори y чл. 68, y коме je међутим изоставио термин „порез“ и заменио га дескрипцијом: обавезом грађана да доприносе подмиривању потреба друпгтвене заједнице. Из овакве стилизације чита ce намера да дужност грађана y остваривању огаптих потреба добије карактер не какве принуде већ доприношења, као израза националне солидарности и грађанске свести. Поставка која по себи није нова јер датира још из времена грађанске револуције; али која y нашим условима (недовољно висок ниво пореског морала) има призвук нечег нереалног. Сем тога, како није изриком наведен порез, питање je да ли ce из такве стилизације не би протумачило да није само говор о трибутарној обавези, a чл. 68 то једино хоће. 5. Самим тим што није употребл>ен појам „порез“, y контексту није предвиђен ни цринцип његовог легалитета: није потврђено да ce порез установљава законом. Таква ce декларација међутим налази y уставима већине земаља, како капиталистичких (Италија, Белгија, Данска, Финска и др.) тако и социјалистичких (Чехословачка, Бугарска, Албанија и др.). Мада постоје устави y којима ce порески инструмент и његови принципи не наводе; СССР, Пол>ска, Румунија. Чл. 70, ст. 3, и сувише je, изгледа нам, општег карактера a да би ce односио и на специфичну материју коју