Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

172

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ница дели према начелу расподеле према раду оа радном организацијом, пошто она није учествовала y том раду него учествују радни људи који раде y том радном колективу. 3. Трећа моја примедба указује на чл, 137, главе VTII, где пише: „Закони и друти прописи морају бити y складу са међународним обавезама Федеративне Социјалистичке Републике Југославије. Међународни утовори и друти споразуми који су ратификовани и ступили на снагу примењују ce непосредно од стране судова и друтих органа“. У погледу ст. 2 ja немам никакву примедбу. Међутим, y погледу ст. 1, кад 6и ce овај члан тумачио текстуелно, одговарао би y оном случају кад 5и била реч о извесним међународшш обавезама које би наша земља преузела према свима друтим земљама. Тада би закони или други подзаконскк акти који третирају исту материју као и међународни споразуми морали бити y складу са преузетим Међународним обавезама. Међутим, ми знамо да ce те међународне обавезе преузимају било на основу двостраних било на основу вишестраних међународних споразума, и то обично, на бази реципроцитета. И било би некако чудно кад бисмо ми захтевали да y случају кад имамо остварени споразум, на пример, са Италијом или друтом земљом, на реципрочној основи, да због тога доводимо и наше законе који треба да ce односе и на странце свих друтих држава, y склад са том нашом билатералном међународном обавезом. Из оваквог текста следио би такав закључак. Ja мислим да ce то није хтело и онда треба и овде преформулисати да ce назнгачи да y случају супротности закона и преузете међународне обавезе примењује ce међународни споразум који je ратификован од стране Народне скупштине и има снагу закона. 4. Даље, ja бих напоменуо да ce y једном члану говори, мислим да je то чл. 44, да ce говори о томе да je обавезно основно образовање y трајању од 8 година и оно ce финансира из друштвених средстава. To je прецизно и јасно речено. Међутим, шта je са факултетским образовањем, или вишим образован>ем? Из којих средстава ce финансира то више образовање и да ли ce овај израз „из друштвених средстава“ односи можда само на средства федерадије, јер друштвена средства су ипак мислим пшре схваћена. Због тога сматрам да y Устав треба истр тако да ce унесе и то ко финансира ово више образовање, или високо школство, према терминологији нашег надрта закона о високом школству. Поготову што имамо и такву ситуадију да ако je реч о гимназијама често, па делимично и y погледу факултета, y вези са извесним награфивањем, то финансирање не иде баш увек најуредније. И зато би бшш добро прецизирати то y Уставу кад спомињемо финанеирање основног образовања. шта je и са финансирањем осталих образовања. 5. Ja имам још низ ситних мањих примедаба које бих могао овде да назначим али сматрам да није потребно нарочито их подвлачити. Примера ради да наведем да ce y једном члану (чл. 102) говори да y оквиру републике могу постојати аутономне покрајине. У друтом члану (чл. 155) кад ce говори о саставу Народне скушптине помињу ce аутоиомне друштвене политичке организације. Ja не видим због чега je