Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

178

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Ma да ми ce одредба свиђа, као и сваком грађанину, ипак бих на неки начин желео кад би неко могао да ми да објашњење са правног гледшпта шта то значи ако та самовоља није предвиђена као деликт посебним прецизним правним прописом. He видим како може на основу уставне одредбе да било шта учинимо против овакве самовоље. Ако je она већ предвиђена посебним правним прописом, онда она није вшпе самовол>а него je одређени деликт. Тако да може бити да би овај став можда пристајао y уводним начелима, да служи као интерпретација, као тумачење, a не као прецизна уставна одредба. . He желим да изгледа ка'о да je моја критика уперена против овакве једне одредбе. Напротив, ja мислим да je овај члан добар, да je идеја добра и она je поздрављена, као што ce види, од широке масе грађана, јер тих самовоља има ван оних које су већ прецизиране као деликти и ако бисмо ми успели да ван деликата који су предвиђени одговарајућим прецизним правним прописима усггоставимо један појам самовоље који би на основу Устава могао бити кажљен и спречен, то би била одличзта ствар, али бојим ce да je то веома тешко. Ако то хоћемо, онда би требало размислити о чл. 48 са овог гледишта и видети да ли ce ту нешто може учинити, да ван оних деликата имамо један посебан, уставноправни деликт, самовољу. Ако je то немогуће, онда га евентуално треба пребациги y основна начела. Проф. др. Никола Стјепановић: 1. СКЈ, ССРНЈ, СС У УСТАВУ. Ja бих y првом реду рекао нешто y вези са уношењем Савеза комуниста, Социјалистичког савеза и Савеза синдиката y Устав. У први мах и ja сам реаговао слично као другарица Јојић и друт проф. Лукић, али нашао сам објашњење y томе зашто je то потребно да уђе y онај део Устава који ce зове уводни део. Чини ми ce да je y основи целог овога документа једна теорија (уосталом то je стварност, то je, може ce рећи, социолошки закон) да не постоји институционални и организациони аутоматизам, и да, ма како ви успоставили овде организацију и самоуправљање и државних органа и њихових односа и свега, ипак, писали ви то или не писали, ггостоје одређене свесне друштвене снаге које дају импулс које покрећу цео тај механизам. Ja сматрам да je на известан «ачин шггање револуционарне искрености и политичког поштења да ce то каже и y самом документу који није само правни него и политички документ. Пошто сам по формацији више правник него социолог и политичар самим тим ja много лакше и много комотније улазим y правне конструкције и правна тумачења. Али, попгго je реч о једном правно-политичком документу, ja сам ce шгтао какав je разлог био за уношење оваквих одредаба y Устав. Мени ce чини да je то гест политичког поштеша и револуционарне искрености, да ce не прикрива које су те покретачке свесне снаге које y ствари организују и покрећу друштво на један нехтравни, на један начин без употребе државне власти непосредно,. него са једним одређеним друштвено-политичким ауторитетом.