Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

190

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

сам говорио још остаје. Подела права на имовинско и јавио или политичко има своју дубоку логику y објективном бићу друштва. To одређује првенствено роба, робност производње.

ДИСКУСИЈА О ЗАШТИТИ ДРУШТВЕНЕ СВОЈИНЕ, ПОДЕЛИ ПРАВА И О САМОУПРАВИ И ИНТЕРГРАЦИЈИ У ПРОСВЕТИ

Проф. dp. Гузина: Хтела сам да поставим питање y вези са поделом права на јавно и приватно, односно y вези са укидањем цивилног, грађанског права. Мислим да ту има много ствари о којима Правни факултет треба да дискутује. Било би места да ce расправи како стоји с тим и како и на који начин ce та материја може обухватити. Мени ce чини да проф. Гамс инсистира на томе да би извесне службе требало да буду регулисане из центра да постоји један централни орган ... Проф. др. Гамс: (упада) : Никако то нисам рекао него сам рекао следеће... Проф. др. Гузина: To питање нисам добро разумела. Проф. др. Гамс: Рекао сам да треба да постоји нека јединствена политика, јединствена смерница y овим службама. Јасна ствар, треба одмерити колико je могуће самоуправљање y тим службама. Постоје још многи односи који треба да буду регулисани путем приватног и јавног права. Нетачно je схватање да je подела права на приватно или имовинско и јавно или политичко већ дашас превазиђена. Приватно право треба да постоји y мери y којој ггостоји робна производња, a уколико постоји приватно право, мора да постоји и јавно право. Те две гране права су додуше супротности, али дијалектичке супротности. Постојање приватног права нужно условљава постојање јавног. Има објективних услова где je y извесној мери нужно интегрирати. Могу навести и примере. Знамо да y Америди негде y првој половини XIX века уогапте ce није тражила диплома, дипломи ce није придавао никакав значај. Свако je могао да отвори рецимо адвокатску канцеларију ако je био примљен y тзв. „бар“. Ko je положио један исгшт нису.га питали где je стекао своја знања. Он je раније могао бити занатлија и ако ce пријавио y бар, примили су га. Јер, то je било приватно удружење. Исто тако, пошто je тколство било потпуко приватна ствар, y области приватног права, школска диплома није давала право ж на какву јавну функцију. To je било y ери либерализма која je имала и своје економско оправдање. Међутим, ми видимо да je данас и y тим земљама просвета веома интегрирана. Сасвим јасно. Ми данас имамо y науци тако огроман развој, такве енергије, такве активности, које ce могу регулисати само из центра. Код нас ce сматра да рецимо основна школа и средња може да буде питан»е сваке поједине општине. Донекле и може. Али ошпте образовање