Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

192

ce примени онако како je постављено, a увек he бити тих тенденција да ce нешто крши с обзиром на неке локапне материјалне интересе јер то локалне заједнице y скорој будућности неће имати таква материјална средства да могу широко да поставе било шта, али ja мислим да и кроз Устав, a ми о Уставу дискутујемо, Општи принципи ce морају дати кроз представничка тела одозго. Проф. др. Гамс: Јест да je правилно постављено. Али мени некако сметају неке формулације. Рецимо по последњим ставовима чл. 9 и чл. 10 Лреднацрта просветна установа ce на неки начин изједначава са при> вредном организацијом, a рекао сам да y тим двема врстама организација самоуправљање ипак има другачије оквире, и има ту стотину појединости о којима треба водити рачуна. Ja сам само указао на неке формулације, начелно сигурно да je ствар y реду, но нејасне формулације мбгу дати маха извесним каснијим штетним решењима. Оно што сам хтео да кажем то je да ce још више нагласи и увиди да je погрепшо схватање извесних правника који сматрају да данас јавно ’л приватно право не постоје. На такво схватање често наилазимо, и недавно je y једној јавној дискусији било о томе речи. Уосталом то je било и једно нарочито «аглашено совјетско схватање које je y стал>инизму било владајуће и које je имало веома кобне последиде. He може ce све то објаснити y оквиру једне дискусије, y оквиру једне такве ограничене дискусије не може човек да дубље образложи своја схватан>а. Боље je то написати. Али мени ce чини да y данашњој фази развитка друштва објективно мора да постоји и имовинско право и политичко право, и приватно и јавно право и ако они нестају постепено као правне категорије. Ta права he све више и више нестајати уколико ce развијају самоуправљање и непосредна демократија и све оно што наш устав инаугурише. Ипак данас je то једна стварноет y којој и y извесним формулацијама треба више водити рачуна. A ово што сам рекао о просвети то je само била илустрадија, и то ловршна илустрација, a то je далеко од тога да уђем дубље y ту ствар. Проф. др. Гузина: По мом мишљењу ■ требало би организовати једну ггосебну дискусију y вези са заштитом друштвене својине, y вези са тим ковим појавама које ce код нас јављају. Ми непрекидно говоримо о томе како проф. Гамс има овако мишљење, проф. Константиновић има другачије мишљење, једнр! су за ово a друти су за оно и то живи међу нама. Међутим, требало би да знамо на чему стојимо y тој области имовинскоправних, приватноправних и јавноправних односа. To поготову и зато што то и другима треба. 11роф. др. Гамс: Што ce тиче друштвене евојине ту je ствар јасна. To je написано и постоји могућност да ce изнесу сасвим искриегалисана мишљења. Проф. др. Гузина: Али питање њене заштите и њене уиотребе, ево што je проф. Лукић истакао?