Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИЈА

217

за , производњу, које су раније биле спојене y једној личности, y класном друштву су раздвојене. Међутим, рад ce и даље обавља средствима за производњу па ce y том смислу не би могло рећи да ce рад одваја од средстава за производњу. Проф. др. Гамс: Рад као технолошки процес, то je тачно. Међутим, рад као друштвена установа, не говорим о праву, него рад као друштвена установа одваја ce од средстава за производњу, то су две разне установе, једно je својина, a друто je рад. Радник није власник, то значи одвајање рада. У тим радовима Марксовим речено je да подруштвљавање својине значи спајање рада са средствима за производњу. У том смислу рад ce спаја са средствима за производњу на тај начин што радник заиста присваја средства за производњу, што између радника и произвођача не постоји никаква друта друштвена установа, не постоји никаква правна. установа. Као, на пример, ропство, кметство или најамни рад, У том смислу y класном друштву одваја ce рад од средстава за производњу, a социјализам тражи спајање рада са средствима за производн>у. Зато, кблико сам ja разумео ствари, он говори о ослобођењу рада y социјализму што ce рад поново спаја са средствима за производњу. Али разуме ce, поново спајање рада са средствима за производњу_ не значи само ЈшститЈгционално спајање, само норматттвно декларисање. Са тим ce потпуно слажем. To смо видели y Совјетском Савезу кад са национализацијом средстава за производњу уошлте није дошло до ослобођење рада. Ако бисмо упрошћено формулисали ствари, ни масе, ни произвођачи нису имали средства за производњу него бирократски слој. Међутим, ако радник ради средствима за производњу која су друштвена, ако рад радника y оквиру друштвене својине не експоатише неки друти власник средстава за производњу већ он добија део сразмеран. свом раду, онда ce на тај начин спаја са својином. To je процес ослобођења рада, друштвени процес ослобођења рада. Разуме ce, имамо и друтих аспеката тога проблема: да ли рад y друштву и психички, психолошки може бити слободан. To je питање y које овде заиста не треба улазити. Али оно што je о питању о којима дискутујемо Преднацрт je хтео рећи то да уколикго ce код нас схварају такви односи да нема експлоатације, да су кроз право на рад свакоме члану друштва средства за производњу приступачна под једнаким условима, и да може да учествује y расподели сразмерно његовим способностима и залагању, отуда ce код нас рад ослобађа. Као друштвени процес, то je заиста тачно постављено, Асцстепт Влцић: Морам да учиним извесне примедбе. Прво, желео бих да подвучем да сам y својој дискусији имао y виду искључиво- рад y економском смислу, рад као друштвену установу, a не рад y технолошком смислу. Технолошки, физички посматрано, раде и животиња, машина и природна стихија, економски гледано ради само човек. Ja сам имао y виду само рад као економску категорију. Друго, ако су рад и својина две разне установе, како je рекао проф. Гамс, са чим ce ja y пот-