Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

218

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

пуности слажем, мислим да ce из промена y једној не могу непосрвдно изводити закључци y односу >на другу. Сматрам да ce не може примити формулација: радник није власник то значи одвајање рада, средслва за производњу су y друштвеној својини то значи ослобођење рада. Треће, оно што je свакакд најважније, мислим да ce проф. Гамс и ja слажемо y погледу садржине продеса о коме je реч, али не и y погледу термина којим ce он може означити. Оно пзто сам ja желео да кажем може ce врло кратко формулисати: Рад y економском смислу, па и као друштвена установа, уосталом, представља апстракцију која нема своју самосталну материјалну егзистенцију већ je увек инкорпорисан y нечему, било као „неутрошен рад“, тј. као радна снага y човеку, или као утрошен рад опредмећен y производима рада. (Рад y смислу процеса рада не наводимо јер ово зиачење свакако не долази y обзир.) Ни y једном ни y другом случају не може ce говорити о „ослобођењу“ рада, јер ce из тог појма не види јасно шта ce ослобађа. Очигледно je да то није рад, јер не видим могућност како ce једна апстракција која нема материјално обличје може ослободити. Зато, понављам, мислим да реч рад y рсвразу ослобођење рада може имати само преносно значење, односно представљати произвођаче, радничку класу или радне људе уопште.

III САСТАНАК СЕКЦИЈЕ (12 НОВЕМБРА 1962)

Проф. dp. Александар Балтић: ПОЛОЖАЈ РАДНОГ ЧОВЕКА. Ja бих, другови и другарице, истакао y -Преднацрту оне одредбе које начелно регулишу положај радног човека y нашем друштву и његова права и слободе. Ja бих ce задржао само на неким основним питањима y вези са положајем радног човека, не улазећи y друта питања која такође могу да ce поставе кад je реч a положају радног човека. Мени ce чини да je најосновније хтотање за положај радног човека, које произилази из самог Преднацрта, питање права на рад. Сигурно je да то право, било да ce истиче и као начело y Преднацрту, y нашем закону и y многим друтим уставима y свету, представжа једно од најбитнијих права за друштвени и економски положај човека уошпте Кад расправл>амо о праву на рад које je задржано y чл. 38 Преднацрта, могла би да ce д§ једна ошпта карактеристика: да Преднацрт Устава тежи да одреди саму садржину тога права, наиме које су његове основне компоненте, односно елементи који чине његову суштину. Али, он истиче само извесне елементе, тако да не иде до краја. Он први пут, што не чини Уставни закон из 1953, шжушава да да једну садржину права на рад и извесне последице које за друштвену заједницу из тога произилазе, односно обавезе y погледу зајемчења, обезбеђења права на рад. С те стране, што чини напор да одреди елементе, Преднацрт Устава треба поздравити. Међутиж, кад анализирамо чл. 38 онда če види да je имао намеру да, обухватајући право на рад, истовремено истакне и друти један важак