Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИЈА

157

y привредна кретања. Познато je да ce баш ове године морало итерве-. нисати услед поремећаја баш y привредним кретањима, y оквиру којих je дошло до извесних искоришћавања, односно чак до злоупотребе баш недограђености оистема' самоуправљања. Територијално самоуправљање постоји на разним нивоима y општини, срезу, републикама, y федерацији. У суштини све je на истим прингршима постављено, a и организационо je готово идентично једино што je организација среза једноставнија, јер није заступљен вишедомни систем. Иначе, y читавом територијалном самоуправљању основна и најважнија ћелија je општина, и може ce констатовати да je Преднацртом комунални систем први пут ошпирније разрађен. За разлику од класичног буржоаског самоуправљања, где нижи ниво самоуправности (нижа самоуправна јединида) има самоуправна права само y једном врло уском домену, док je за све остале функције надлежан изврпши орган вишег тела (што ce y суштини своди на извесно растерећење централних органа, на поједностављивање и појевтињавање државног управљања) —• овде су разграничења y самоуправљању много дубл>а, много далекосежнија, на npimep, y школству, y здравственој служби, итд. При том je осНовна ствар да je свако ово самоуправљање целовито, самоуправљање за себе. Стога je значајно и‘ то да je уставни предлог, с једне стране, врло прецизно ограничио надлежности федерације, a истовремено доста детаљно заштитио и општину од републике, што he ce посебно и републичккм уставима још.шире захватити. И пошто je територијалтш принцип самоуправљаша постављен на више нивоа, сасвим je природно што je y то уклопљено и само федеративно уређење наше земље. Како je Југославија вишенационална држава, то je, другтш речима, код нас и само федеративно зфеђење постало део нашег општег самоуправног система. При том je најважније обезбеђење координације на разним нивоима. Ствар je, наиме, y томе да y савременом свету постоје две тенденције y развоју самоуправности: једна je да ce самоуправљање што више приближи човеку и грађанину, што представља процес демократизације друштва са максималнб могућим елементима непосредне демократије, a друга je тенденција интеграције, тј. што интензивнијег повезивања. Преднацрт Устава je дао већу слободу кретања и развијања и форми и степена повезивања и самосталности установа. Због тога сматрам да je он на неки начин помирио ове две тенденције, што je баш дошло до израза y самоуправљању на разним нивоима, чије су надлежности разграничене само најопштије, a нарочито (и што je сада први пут уведено) делегатским принципом y нашем изборном систему, тако да горња самоуправна тела извиру из доњих. To обједињавање одоздо до rope преко делегатског система и даје могућиости за објективно и нужно интегриран.е, a да истовремено не негира и самоуправљање, што неоспорно представља новину уведену Преднацртом Устава. Несумњиво je да ce y привреди намеће потреба за интегрирањем, a самоуправљање y предузећима и та потреба могу ce помирити једино делегатским системом, Само узгредно да напоменем да je и Лењин y