Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

236

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

je што немам овде своје белешке о томе онда he ce видети да ce појам друштвена средства употребљава y Преднацрту y различитим значењима па стога није увек извесно на шта ce тачно зтасли. Поводом тог разговора о томе шта су друштвена средства, читао еам: и овај пропис и мени није изгледало јасно шта ce тиме хтела. Ha једном предавању je било речено да je питање обезбеђења средстава за школство y суштини само питање облика финансирања, a да није реч о томе хоћемо ли ми Уставом прокламовати бесплатно или небесплатно. школовање. Међутим, било je и мишљења да y Уставу и не треба уошпте да ce налази било каква одредба која би регулисала питање плаћања школовања него да би било корисно да ce о томе нешто каже, рецимо, y преажбули Устава, y одредбама које би имале значај неког врховног и врло великог принципа. Као што би требало унети као принцип да he ова земља на свим секторима и y свим областима друштвеног живота заснивати своју делатност на научним резултатима и да he развијати науку, тако би требало унети и једну одредбу која би говорила о просвети сасвим начелно, која би просветни систем y целини прилагодила стварно нашим потребама, a to he вероватно и пре свега значити потребама привреде y ширем смислу речи. Међутим, мени изгледа да не само да из овога не излази да je пгколовање бесплатно за оног који ce школује, него да ce то уошпте и не поставл>а као принцип. Јер, погледајмо шта значи то да je школовање бесплатно. Пре свега, ни данас школовање није бесплатно. Ми само не плаћамо школарину, a школовање кошта веома скупо. To сви ми који имамо децу знамо, Према томе, школовање није бесплатно уопште узев. A с друте стране они, како каже другарица Гузина, којима буду потребни школовани људи, даће средства за њргхово школовање. Да ли he то битаг привредна организација или неко други, то није блтно. При' томе само треба да водимо рачуна о томе да привредна организација то може да ради само на рачун својих средстава фонда заједничке потрошње. To су друштвена средства али то су средства којима привредна организација може располагати y одређене сврхе. To je једно. A друто, ако нека друштвено-политичка заједница комуна, република или федерација сматра да постоји потреба за одређеним стручњацима чије je школовање веома скупо, па ce нико не одважује да образује такве школе јер нема средстава за то или било из ког друтог разлога, онда he та друштвена заједнида то и финансирати. На који начин, то je врло различито. Да ли ће и y ком облику имати партидипирају и они који ce школују, ja мислим да то питање не би ни требало регулисати Уставом и прејудицирати га јер ће то зависити од многих околности. Биће случајева кад ћемо сасвим оправдано тражити од људи који желе да ce школују да партиципирају на известан начин y трошковима тог школовања a понегде ћемо, ако за то постоји потреба, све то финансирати из друштвених средстава, без обзира на то да ли из средстава привредних организација или друштвених организација или друштвене заједнице.