Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИЈА

237

Лроф. dp. Ж. Ђорђевић: Како да партипицирају појединци? To ми није јасно. Идемо на тенденцију да људи живе од плате, од рада, a не од Дшовине и тражимо да плате школовање. He знам да ли je то y реду АХислим да није. Доцент dp. В. Станковић: Има читав низ других потреба чије задовољаЈвање зависи од степена нашег развитка, које су појединцима много важиије него школовање y ужем смислу речи, као нпр. разне културне и -ДРУге потребе па их људи задовољавају из својих средстава. Заједница irjije y могућности да на један ефикасан и спеопшти начин подиже културни ниво људи y кратком року. Према томе, ако неко, ko je завршио један факултет, намерава да студира и заврши још један, зашто-да не партиципира? И то je школовање. Питање школовања то je питање коришћења средстава која заједница пружа за образовање. Ja могу да студирам на три факултета. Могу да ce не задовољим неком средњом квалификацијом и тражим да идем даље. Ако заједници нису потребни кадрови ■са два факултета, онда заједница неће да учествује y финансирању њиховог школовања или. га бар не треба да финансира y целини. Проф. dp. Ж. Ђорђевић: To су изузеци, a ми расправљамо о редовном току ствари. Доцент dp Станковић: Питање ce објективно тако поставља јер y нашем систему чак и само са основном школом и праксом можеш да ce упишеш на факултбт, a камо лј-i y средњу школу. To je правило a не изузетак. Погледајмо структуру нашкх студената. To су људи који су завршили најразличитије школе, који ce сада „дошколовљавају“. Ако су такви људи заједници потребни, она ће њихово школовање финансирати, a ако не, онда ће тражити да и они учествују y томе. Мени изгледа да cè ствар тако поставља. Проф. dp. Ж. Ћорђевић: Школарина односно финансирање на бази индивидуалног доприноса je непопуларна ствар. Пре рата je са свих страна нападана a ми данас говоримо о школар шш! Проф. dp. Гузина: Ja мислим да проф. Ж. Ђорђевић нема право. Јасно je нама куда ce креће ствар, али ,није јасно како je y Уставу речено! He слажем ce са њим да je данас школарина оно што' je била y предратној старој Југославији, јер питање школарине данас ако ce уведе, a треба да ce уведе, јесте, пре свега, питање финансијског обрачуна, питање на који начин ћемо регулисати цео тај панац стручног образовања. Међутим, кад имамо друштвену својину и кад je 85% националног дохотка из друштвене својине, онда ce мора прићи регулисању финансирања школарине на други начин. Мислим да ce данашња и пређашња . школарина никако не може утгоређивати. Проф. dp Ступар: Само две реченице. Овде дискутујемо о просветној служби. Међутим, ja мислим да ce иста питања, истог карактера и истог значаја постављају и кад je реч о здравственој служби, и кад je реч о