Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИЈА

239

Проф. dp. Гамс: Оно што je овде најважније јесте питање да ли ће физичко лице које ce школује плаћати школарину или не, јер њему je свеједно да ли ce школовање фргаансира из посредних или непосредних друштвених средстава, да ли ће га финансирати предузеће или друштвена заједница. За њега je важно да ли он плаћа школарину из својих средстава. Уколико онај који ce школује плаћа из својих средстава, чини ми ее да ћемо y том случају доћи y сукоб с једним другим принципом којрг Устав изриче, a то je право на просвећивање, право на школовање, културно уздизање. Устав je то формулисао на више начина. Сваки грађанин има могућности да своје способности развија кроз школовање. A ми сада говоримо о завођењу једног система плаћања школовања. С друге стране, видели смо неке злоупотребе кад су предузећа стипендирала извесна лица, rra смо о томе на једном састанку Савета Факултета разговарали. Располаже ce огромним друштвеним средствима, без контроле. Нешто бих рекаб y вези с овим друштвеним средствима. Поставља ce питање да ли je реч или не о друштвеном финансирању кад предузеће даје средства. Међутим, y Преднацрту смо сасвим јасно и несумњиво казали да су извесна друштвена средства y посредној a друга средства y непосредној друштвеној својини. Јасно je да су и средства привредних организација y друштвеној својини, али само y посредној, преко привредних организација као друштвених организација. Она су y друштвеној својини, алрг не y потпуртој, уколико полазимо од тога да je друштвена својина-својина. Проф. др. Стјепановић: Ja мислим да je другу Ђорђевићу, после ових објашњења јасно да je могуће увести и школарину. И ja верујем да ce то неће урадити односно мислим да то неће бити тако чест случај и да школарина никако неће бити главни извор финансирања школа. Проф. др. Ћорђевип: He треба да буде. По мом убеђењу појединац не треба да плаћа школарину из својих средстава. Све другО' може да буде услов за школовање, само не школарина. Каже ce: школарином ће ce оптеретити онај ко може да плати. To ко може да плати je неизвестан критеријум, тако да многи од оних који наводно могу да плате, y ствари неће моћи да плате. Школарина може многе таленте да елиминише из система образовања и да буде више штетна него корисна по друштво. Асистент Југослав Станковић: Рекао бих неколико речи y вези са школарином. Мислим да овај члан уопште не регулише питање да ли физичко лице треба да плаћа школарину или не. Сматрам да' je то јасно. Међутим, друго je питање да ли по интенцијама овог Устава физичко лице може да je плаћа или не. Ако погледамо, како читав Устав поставља положај човека y друштву, y смислу развијања свих способности и личности човека, ослобођења рада и свих права човека и грађана, сматрам да je питање школарине такво да она y нашој земљи никако не може да ce плаћа. Јер, ми- имамо чињеницу да с обзиром на доходак имамо јасно изражене социјалне групе • да тако кажем људи y нашој земљи. И ако уведемо