Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ЛРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

240

школарину, ми ћемо на. тај начин формирати извесно затворено друштво, једноставно репродукцију слојева y друштву. Погледајмо састав средњих стручних школа. Ko иде y средње стручне школе? Радничка и сељачка деца. Службеничка ако су лоши ђаци. И сада, ако чак буду на средњој стручној школи ограничења, акО' ce после завршене средње стручне школе не буде могло ићи на факултет него ако ce за дал>е школовање на факултету заведе школарина, то ће значити да ћемо људе из нижих слојева, да тако кажем, осудити да њихова деца наслеђују њихов положај. Наше друштво то, мислим, не сме да дозволи, и нема никаквог смисла претпоставка да je могућа школарина, изузев за оне случајеве кад je неко већ завршио један факултет, па хоће да иде на друти, a привреди су потребни кадрови. Али, то су изузетни случајеви. Доцент dp. Срнић: Цела ова дискусија je покренута y вези са питањем другарице Гузине, поводом чл. 44 из кога, како ce њој чини, није сасвим јасно да ли држава преузима на себе обавезу бесплатног осмогодишњег школовања, a уколико ce тако тумачи да из тога произилази да he ван осмогодипгњег школовања држава тражити неку врсту школарине, желела бих да изнесем своје мишљење о томе: Мени je овај члан био јасан и ja ce зато нисам на њему задржавала. Ja га овако тумачим: држава данас, y ситуацијиу којој ce налази, може да преузме на себе само обавезу бесплатног осмогодишњег школовааа. Мени ce чини да из чл. 44 то јасно произилази. Остало школовање je h данас бесплатно и вероватно ће и даље тако остати. Међутим, не уз пуну обавезу државе, што значи да ce y случају потребе извесне врсте школа могу и на други начин финансирати. Ja на тај начин тумачим овај члан и не видим потребу да ce преформулише. Асистент Верољуб Рајовић: Мени ce чини, друтови, да je једно од основних права грађанина и човека и право на стицање образовања, и то y свим степенима, и поставити то питање на тај начин да ce за то стицање образовања плаћа нека накнада y било ком облику од стране онога ко образовање стиче, од стране човека и грађанина, чини ми ce да би доводило до тога да ce људи као равноправни грађани једне земље стављају y неповољне положаје. Одмах ћу да објасним шта мислим. За мене je сасвим друго питање да ли ћу ja као човек који имам способности и склоности за развијање мога образовања y једном правцу, моћи да ce ушгшем y средњотехничку школу, на факултет или коју друту школу. To je ствар факултета и школе: под којим условима и на који начин ће она да прима кандидате, хоће ли проппсати претходну спрему за одређене особе, итд. To je одвојено питање од питања да ли ћу ja уопште моћи под једнаким условима да учествујем, конкуришем, стичем право на образовање. У вези с овим повезано je и питање фршансирања. Како ja схватам финансирање? Наше ce школе финансирају из друштвених средстава. To je тачно. Како и на који начин ce формирају ти друштвени фондови. За мене je то посебно питање од питања да ли ћу ja као грађанин имати