Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

242

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Устав дао извесне смернице и одредио један развитак који je, можемо рећи, y складу са општим тенденцијама наше економске и уопште друштвене политике y овој области. Пре свега, о питању землЈИпше својине индивидуалних произвођача говори ce на неколико места. Најпре y општим начелима под 111, y ставу шестом, постављају ce огппти принципи y овој материји. Ту je истакнут општи принцип да друштвена заједница обезбеђује неопходну контролу над коришћењем обрадивог земљишта. Тај принцип ce конкретизује y томе што ce та контрола обезбеђује y циљу да ce створе што повољнији услови за даљи преображај села и пољопривреде. Предвиђене су одређене мере да ce то на неки начин оствари и постигне. У те мере, пре свега, спада даље проширивање друштвене својине y пољопривреди. Наравно, ту ce не каже каквим средствима, али то ће ce постизати као и досад: куповином приватне земље, затим наслеђивањем, експропријацијом, евентуално конфискацијом, ако некад дође и до таквих мера и слично. Значи, свим оним правним средствима која су досад позната и која су коришћена y циљу стварања друштвене својине на обрадивом земљишту. Друга мера огледа ce y пружању заштите законом утврђеном максимуму земљишне својине индивидуалних произвођача, и то путем извесне сарадње између привредних организација друштвеног сектора и индивидуалних газдинстава која су ограничена тим максимумом. Поред тога, истиче ce и принцип поштовања добровољности удруживања индивидуалних произвођача. Сагласно тим општим принципима који су изражени y глави 111 Огаптих начела имамо даље конкретизације y одговарајућим члановима. Тако ce y чл. 19 истиче да je чланство y задругама добровољно, a y чл. 22, ст. 1 и 3, говори о томе да je земљишна својлна индивидуалних произвођача до извесног максишума загарантована Уставом и да индивидуалгог произвођачи могу имати и одређена средства за производњу, поред обрадивог земљишта, наравно y складу са одговарајућим законским прописима, и то савезним законским прописима. Истина, овде ce изричито не помиње колики je тај максимум него ce каже да ce он одређује савезним законом. Међутим, према мишљењима изнетим y свим дискусијама, изгледа да тај максимум треба да буде досадашњи максимум, тј. до 10 ха обрадивог земљишта. Изузетно, тамо где je реч о породичним задругама или земљишту врло лошег квалитета a бројним породицама, имали бисмо максимум од 15 ха. У многим дискусијама, a то сам чуо и од многих другова који су из пол>опривредних рејона, нарочито из Војводине и Славоније, поставља ce питање да ли то што je речено да ce савезним законом одређује максимум земљишта не значи да сутра може изаћи закон који ће ограничити тај максцмум на три или два хектара. И y том смислу има много предлога да би евентуално требало да Устав фиксира тај законски максимум на 10 хектара. Ja начелно мислим да je много еластичније да ce y Уставу то не прецизира јер извесне бројке y Уставу можда ннсу тако пожељне, нити извесни