Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИЈА

243

конкретни и фиксни термини. Устав je више једна општа смерница, општа директива, општи оквирни закон. Међутим, баш y току припрема за доношење Устава многи шпекуланташ елементи, a каткад и наше колеге по квалификацијама адвокати, стварали су једну забуну код сељака да би појачали промет земљиштем и говорили да ће сада бити смањен максимум на. 5 хектара. To ce говорило no Војводини, нарочито по Срему, и многи сељаци који су имали 8 или 7 хектара желили су да продају земљу, нарочито уколико нису имали довољно радне снаге. Они нису ишли на кооперацију са пољопривредним социјалистичким газдинствима него су земљу више продавали приватним сељадима који су хтели да je купе. Полазећи са гледишта такве једне нестабилности на селу, која наравно са своје стране итекако утиче на ниво производње, можда би било опортупо да ce гранида земљишног максимума и Уставом загарантује. Кажем, са те правнотехничке стране то можда не би било толико згодно, али изгледа са гледишта стабилности тих односа на нашем селу a ми смо јако заинтересовани за стабилност тих односа, јер то je услов за развијање подруштвљавања села путем кооперације и сарадње између дру штвеног и приватног сектора то би можда било потребно и опортуно. Други принцип који je нашао места y Преднацрту Устава јесте тај да je земљиште добро од општег друштвеног интереса и да ce мора искоришћавати y складу са општим интересима утврђеним законом. Ово начело није ново. Оно je проглашено још Законом о искоришћавању пољопривредног земљишта од 1959. Тај закон je y свом првом члану већ прогласио то начело. To начело сада добија још једну своју конкретизацију и потврду. Истакнутом начелу придодаје ce и то да y извесним случајевима и начело добровољног удруживања индивидуалних произвођача може да на неки начин буде ограничено односно мало и нарушено ако je y питању овај општи интерес утврђен законом y погледу искоришћавања пољопривредног земљишта. Наравно, ово ce, no мом мишљењу ипак мора схватити уже. Мора ее схватити да ce то односи на оне рејоне где je уређен хидромелиорациони систем и где стварно треба y интересу друштвене заједнице просто некако постићи то удруживање индивидуалних произвођача заједно са пољопривредним организацијама социјалистичког сектора, да би ce постигло рационално коришћење читавог тог система. He би требало схватиткг то другачије него као један изузетак, a као изузетак морао би ce најуже тумачити. Он ce не односи да ce ту одступа од начела добровољности y целини, већ да je управљен само на рационално искоришћавање земљишта y таквим рејонима који су путем инвестиција друштвене заједнице претворени y интензивне пољопривредне рејоне и који користе наводњавање које je резултат великих друштвених инвестиција. Следи да друштво мора бити заинтересовано за дисциплиновано и рационално коришћење тога земљишта, Према томе, тај изузетак од добровол>ности y удруживању и сарадњи мора ce најуже схватити. Сада ce поставља питање о карактеру земљишне својине овако постављене y нашем Преднацрту, са овим извесним ограничењима y погледу искоришћавања. Ограничења су донекле и конкретнија, нарочито кад ce