Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

УГОВОР О КООГГЕРАДИЈИ У ПОЉОПРИВРЕДИ

99

„који мора бити писмен“ (15). У том закону се предвиђа да и уговор о закупу пољопривредног земљишта у грађанској својини мора бити писмен (16). Видимо да je законодавац, имајући у виду посебан знача) уговора који регулихпу односе у вези са земљиштем у пољопривредди, као и то да се формом у првом реду штити друштвени интерес у овим односима, предвидев за неке од њих које je успео да регулише писмену форму. Нема разлога да се de lege -ferenda тако не поступи и са уговором о кооперации у пољопривреди. Сматрамо да разлози који су условљавали прописиватье форме за ове горе поменуте уговоре стоје и када je реч о уговору о кооперацији у пољопривреди. Ти разлози који оправдавају прописивање, форме били би, пре свега, заштита друштвеног интереса с обзиром на велики знача) уговора у успостављању нових односа на селу, заштита интереса коопераната с обзиром на знача) форме у погледу јасноће и прецизности шихових обавеза, а перед тога извесни разлози пореске политике, евиденције и контроле промета добара на селу, као и условљеност добијања кредита од банке подношењем одговарајућих докумената, поред осталог и писменог уговора о кооперацији, као што je то истакнуто у наведено) наредби за одобрење кредита и зајмова. Ако се оеврнемо на уговоре о закупу земљишта и сличне уговоре у вези са обрадом земљишта у неким иностраним правима, видећемо да се редовно захтева писмена форма тих уговора. На пример, у француском праву за све уговоре о закупу пољопривредног земљишта je предвиђено да морају бити закл>учени у писменој форми, па су чак штавише предвиђени и типски уговори (17). Међутим, иако из досадаппье праксе при закључивашу уговора о кооперации у пољопривреди, где имамо и тежаи ка типском уговору па се ова) уговор врпо често појављује као непотпуно формуларни (18), као и из наведених подзаконских аката, аналогије са разлозима и еврхом форме код других уговора у пољопривреди, може да се заюьучи да се тежц да ова) уговор буде сачшьен у писмено) форми, дакле формалан, али сматрамо да би за сада важно и морао бити признат као пуноважан и уговор о кооперации закључен усмено. Не постоји као што je истакнуто, никакав пропис који изричито захтева писмену форму, као услов за постојање уговора о кооперацији. С друге стране, ради јасноће и отклањања контраверзи и појачања правне сигурности de lege ferenda би требало да ово питање буде изричито решено.

(15) Чл. 31 гласи: „(1) О давашу пољопривредног земљишта на искоришћавање закључује се између општине и полюпривредне организације или индивидуалног пољопривредног произвођача коме je земљиште дато на искоришћавање уговор који мопа sитм ттирктртт“ Г.ГТ.тт тпапт dbTTPT“ Rn дя/ючсп

\jyL±yL JIXXC 1 4r XijT J , U|J. ТЈ/хУОУ j • (16) Чл. 85, CT. 1 гласи: „Уговор о закупу пољопривредног земљишта мора бити закључен у писменом облику 4 ", (17) Code rural, art. 809: „Уговори о закупу пољопривредног земљишта морају бити саставл>ени на писмено.“ Исти пропис даље усклађиваше раније закључених уговора са новим типским уговорима.

(18) Обично на подручју које обухвата једна земљорадничка задруга, село, општину или срез па чак и одређену облает, већ имамо у пракси у употреби само по неколико тачно устаљених типских уговора о кооперадији у пољопривреди. У овим обрасцима формуларним уговорима, обично су предвиђени општи услови и одредбе које могу ваЖити за све уговоре одређене врсте, и ï-ьих у виду понуде даје лољопривредна организација индивидуалним промзвођачима, а за споразумеваше су остављене само извесне одредбе које по само.) природи кооперације не 'могу бити униформне.