Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

УСМЕНЕ КЛАУЗУЛЕ УЗ ПИСМЕНЕ-УГОВОРЕ

105

форме jep се том променом уговора смањује обавеза дужника кога форма заштићује. 4, Споразум странака о битним елементима уговора некада не одговара ономе који Je писмено изражен (12). Руковођене различитим мотивима, странке често свесно уносе у писмену исправу споразум о некой битном елементу који у ствари не одговара њиховој стварној вољи. То се нарочито примећује у уговоруl о купопродаји земљишта и зграда који се по чл. 9 Закона о промету земљишта и зграда мора закључити у писменој форми, кад странке у писмено уносе једну, обично ман>у дену, а усмено уговарају другу, обично већу цену (13). Поставља се питање какве су правне последице таквог уговарања (14). Пракса наших врховних судова не показуЈе уједначен став у репгењу овог питања. ПримећуЈу се три различите становишта. По једном, пуноважна je само она цена која Je обухваћена писменом формой: усмено уговорена цена биће без правног деЈства. То становиште усвојио je Врховни суд HP СрбиЈе у пресуди у којој се каже: „По чл. 9 Закона о промету земльишта и зграда, уговор о преносу непокретности мора бити сачињен у писменој форми. У истој одредби предвиђено je да уговор који није сачшьен у писменој форми не производи никакво правно дејство. То значи да о битним елементима уговора о куповини и продаји мора постојати писмени уговор. Пошто je један од тих елемената и купопродајна цена, има се сматрати да само писмени уговор може бити доказ како о њеном постојању, тако и о гьеној висини. Пошто тужени тврди да je усмено уговорена већа цена него она која je унета у писмени уговор, усмени уговор у погледу вишка цене, и под претпоставком када би постојао, не би имао никаквог правног дејства“ (15). По другом становишту, споразум о цени који су странке стварно хтеле, a који није утврђен писменом исправом, производи правно дејство. Ово становиште усвајају Врховни суд HP Словеније, Врховни суд АП Војводине и Врховни суд HP БиХ. Ево образложења једне пресуде која заступа то становиште; „Разлика између фактички уговорене цене и куповне цене означене у писменом купопродаЈном уговору не може имати таква значаја

(12) Овде није реч о случају када до неподударања стварне воље и оне ко] a je писмено изражена дође услед грешке у ггисању. у том погледу општеприхваћено je правило да се грешке у писању могу исправљати.

(13) Мада je чешћа појава да je цена у писмену мања а стварно уговорена некада може бНти и обрнуто. То ће, рецимо, бити случај када странке желе да изиграју правила о пречем праву пуповине одређених лица као, на пример, у случају пуповине стана пао посебног дела зграде чл. 38 Запона о својини на деловима зграда од 22 априла 1959.

(14) Задржаћемо се у главном на овом питању из следећих разлога: у судској пракси je ово питање врло спорно; његово решење могло би се односити и на неке друге формалне уговоре. Што се тине привидно писмено израженог споразума о предмету као другом битном елементу уговора о купопродаји земљишта и зграда, судска пракса je јединствена. По општеприхваћеном становишту у судској пракси такав уговор не би био пуноважан. Споразум о предмету уговора кој[и je обухваћен писменом формом морао би, дакле, одговарати стварној вољи странака. Предмет бИ мооао бИТИ ТЯЧНО П7ТГ)Р>\Р*Т Я TIM HP гл тгили-нл гър»рттр-ш-ргт ттафалтапрум-л/г ттг\тг яттмтутя

ои морао оити тачно одређен али не и нужно обележен катастарским подацима. (15) Из образложета пресуде Врховног суда HP Србије, Гж 698/58, ЗбЬярка судских одлуха, књ. 111, св. 11, бр. 265. У том смислу и пресуда Врховног суда HP Србије, Гж 734/58 (из архиве овога суда).