Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АВАЛИ ГЕРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

140

без обзира како се по уставу та делатност може правилно објаснити. Ja не желим да овде инстистирам на овом аргументу али се надам да ћете ми дозволити да се на шега вратим на крају овог предавала. Не би било умесно да сад покушам да потпуно изложим ширегье common law-a понев од XVI века, у многим деловима света. Исто тако не би било умесно излагати како се упоредо с тим ширио и енглески језик којим се cđmmon law изражавао у току последња три века. Међутим, у овом послератном периоду кад се мења карактер Британске заједнице, узимам слободу да поменем једину ствар од ванредног значаја за моју тему. Наиме један од парадокса искуства нашег времена јесте што je common law остао у важности гдегод je био уведен упркос томе што су земље у које je он пренет постале независне од домовине. Заиста, можемо се вратити у XVIII век и видети како je Америка сачувала common law и после независности америчких колонија; али тај парадокс je најупадљивији баш у наше доба. Пћ ипак, можда то и није стварно парадокс него само природна последица извесних унутрашњих својстава common law-а. Све веће друштвене формације Британске заједнице народа су сада независне државе у међународном погледу. Неке од њих су републике, али све су оне, чак и оне земље common law-a које су као Ирска напустиле Заједницу, сачувале common law и начин живота који му одговара. То су везе разумевања које су јаче од независности у политичном смислу. То су историјске чињенице ко je нам указују на могућност шире примене неких аспеката common law-a. Ми не можемо искључити могућност да common law може имати вредности свуда где су у питању льудски односи. Шта je common law? Само за неколико тренутака користим вашу пажњу да објасним смисао common law-a jep сам сигуран да ви сви то разумете. Али потребно je и важно да се подсетимо на три главна смисла или аспекта у којима се common law јавља. Прво, као што je познато, то je систем правила. То je правни систем у смислу збирке појмова, принципа, стандарда и правила заснованих на заједничкимобичајима Енглеске, онако како су их прибележйли и примешивали судије Хенрија II и његових ~тгаследника у Среднем веку. То je, наравно, нешто много више него само — регистровање обичаја. То^сушравна"Правил a KOja су створиле судије крЪз судску прайсу ради расправљања случајева онако како су се они јављали. То je систем права који се састоји од потребних решена хитних гфббЗГёма да би се задовољиле нове и све веће потребе појединаца и друштва у раном периоду енглеске историје. Њега су, истина, употпуњавали закони, али закони су играли магьу улогу и у то време нису били најважнији облик права. Друто, common law je метод правног мишљења и правног резоновања, нарочито кад се развио кроз судове и помоћу доктрине прецедента. У овом смислу развило се индуктивно прилажење, које je у великој мери омогућило формулисане општих правних правила на основу појединих одлука о одређеним чиненицама које су изношене пред суд на решаваше. Такво утврђиване правила, идући од појединачног ка општем, управо je супротно методу правног резоновања на који су навикли правници континенталних земаља, где се поступком дедукције примењују општи принципи на