Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИ ЛОЗИ

ЗАХТЕВ ДА О ШТЕТИ ОДЛУЧИ ВОЈНИ СУД

— Правка природа захтева и неки проблема у вези са њим* I. Питање материјалне одговорности војних лица и грађанских лица на служби у ЈНА регулисано je одредбама чл. 145—149 Закона о JHA („Сл. лист ФНРЈ“, бр, 30/55) и Уредбом о материјалној одговорности војних лица и грађанских лица на служби у ЈНА („Сл. лист ФНРЈ“, бр. 21/59, у даљем тексту Уредба). Према тим одредбама материјална одговорност војних лица и грађанских лица на служби у ЈНА може бити двојака: директна или примарна (у случајевима када означена лица својом кривицом причине штету држави у вези са вршењем службене дужности односно службе) и индиректна или секундарна (у случајевима када та иста лица у вршењу службе причине својим незаконитим радом штету грађанима или правним лицима, па ту штету овима исплати држава). За питагье о коме се расправ.ља у овом наш!су од значаја je само онај први вид материјалне одговорности, пошто само код њега може долазити до примене правног института захтева да о штети одлучи војни суд. Наиме, у случајевима директив или примарне материјалне одговорности расправљање штета може ићи двојакиш правним путем; управним и судским. Судски правки пут je обавезан за расправљање штета чији износ премаша 5.000.000. дин. док je за штете испод тог износа обавезан управни правни пут чл. 8, ст. 1 Уредбе. Но управни правни пут за те штете не мора бити и коначан. Он се може наставити и прерасти у судски правни пут када се испуни један од ова два услова: ч-1) Кад надлежни војни старешина нађе да се у управном поступку не 6и могле утврдити околности од којих завися одговорност учиниоца штете и величина саме штете чл. 10 Уредбе, или 2) Кад у управном поступку обавезано лице другостепеним решењем или првостепеним решењем против кога се не може изјавити жалба поднесе захтев да о штети одлучи војни суд чл. 13 Уредбе. Овај задњи основ за заснивање судског правног пута у расправл,ању штета у ЈНА представл>а новину у нашем праву, па та чигьеница оправдана потребу да се о овом правном институту посебно пише. 11. Овај правни институт представља новину у нашем праву. Шега нема у области радног и службеничког права, jep je тамо питање материјалне одговорности решено тако да одлука којом je расправл>ено о штети у правном поступку нема снагу извршног наслова, већ иста може послужити само као исправа за издавагье платног налога по одредбама парничног поступка чл. 310, ст. 2 Закона о радним односима и чл. 117, ст. 5 Закона о јавним службеницима. За расправљање штета у ЈНА то je питагье друк-

* Уид. Марко Калођера: Војни управни орган и и нека гштан.а гьихове надлежности, „Аналл Правног факултета у Београду‘% бр. 1.61.