Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ IГРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

176

10. Иако се раднама које обухвата само припрема материјал за доношење одлуке а сама одлука не доноси, материјално управљане парницом je ипак од битног значаја за расправу парнице. Оно задире дубоко у саму суштину парнице. Суштину парнице чини у првом реду остварене материјалне истине у парници, утврђене потпуног и истинитог чиненичног стана. Ако je у парници чињенично стане потпуно и истинито утврђено, онда je потребно само да се на тако утврђено чиненично стане примени одговарајућа правка норма, па да парница буде правилно расправљена. Утврђено чиненично стане и одговарајућа правка норма чине чиненични и правки основ на којима се заснива одлука у парници. Сама одлука у ствари није ништа друго до логична консеквенца утврђеног чиненичног и правног основа. Ако су та два основа правилно утврђени, биће правилна и донета одлука. Материјалним управљанем парницом омогућује се правилно утврђене чиненичног основа одлуке. Тиме што чиненично стане употпунује и што га свестрано разјашнава, материјално управљане парницом по правилу доводи до утврђења потпуног и истинитог чиненичног стана, до реализације материјалне истине у парници. Као такво оно у великој мери доприноси да одлука у парници буде правилно донета, Материјално управ љане парницом омогућује и брзо, без одуговлачена провођене поступка. Ако све одлучне чиненице буду прибављене и разјашнене само на два рочишта, на припремном и једном рочишту за главку расправу, поступай пред првостепеним судом биће врло брзо окончен. Поред тога отклониће се и потреба за укиданем одлуке због непотпуно или погрепшо утврђеног чиненичног стана поновним провођенем првостепеног поступка. Према томе, материјално управљане парницом je делатност суда која у великој мери доприноси остварену правилне и експедитивне расправе парнице, те оно као такво мора имати битан значај за парницу.

Драгољуб Петровић

О МОРАЛНОМ ПРАВУ ПРЕВОДИЛАЦА

Искуства ко ja прате преводиоце у вези са њиховим легитимним правима руководе нас да се осврнемо на ово питање, утолико пре што се и рани je у више махова и са других страна указивало на потребу поштовања преводилачких права и овлашћења, и што се у том правду још лишта није изменило, бар не у позитивном смислу. Реч je у првом реду о поштовању моралних права преводилаца и о неповољним последицама ко je нужно проистичу из повреде ових права. Зато бисмо желели да овде подсетимо на> законске основе преводилачких права, тј. да ово питање размотримо из чисто правног аспекта. Најпознатији основ заштити права преводилаца поставила je Бернска конвендија за заштиту књижевних и уметничких дела (ревизијом у Бер-