Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАКСА

СТИЦАЈ КРИВИЧНИХ ДЕЛА ИЗВРШЕНИХ ПРЕ И ПОСЛЕ ПУНОЛЕТСТВА

Окривљени je извршио више кривичних дела у реалном стицају. Нека од ових кривичних дела окривљени je изврнтао као старији малолетник док je y време извршења осталих кривичних дела већ био пунолетан. Приликом одлучивања о казни за учињена кривична дела првостепени суд je нашао да за дела која je окривљени извршио као старији малетник треба изрећи казну малолетничког затвора, а за дела која je изврпшо као пунолетан казне затвора и строгог затвора. Суд je стога најпре утврдио јединствену казну малолетничког затвора за сва кривична дела која je окривљени извршио као старији малолелник у смислу чл. 79д, ст. 3, Кривичног законика (даље = КЗ) а затим утврдио за остала учињена кривична дела казне затвора и строгог затвора. Уз евши у обзир све ове утврђене казне (малолетничког затвора, затвора и строгог затвора) суд je одмерио за сва учигьена кривична дела јединствену казну по општим правилима о одмеравању казне за кривична дела у стицају у смислу чл. 46, ст. 1, т. 2, КЗ. Другостепени суд, решавајући по овом предмету, заузео je друкчије становиште по питању одмеравања јединствене казне у конкретном случају. Он je сматрао да окривљенога треба огласити кривим за сва учинена кривична дела, али да му казне треба изрећи само за кривична дела која je учинио као пунолетан, па на основу њих утврдити јединствену казну. При томе не би требало узимати у обзир и казну малолетничког затвора која би се могла изрећи за дела која je извршио као малолетник, већ се извршене ових кривичних дела може да узме у обзир само као околност која карактерише личност и ранији живот учиниоца. Та околност може да има утицаја при одмеравану казни за кривична дела извршена после пунолетства. Савезни врховни суд, уважавајући захтев за заштиту законитости који je по овом предмету био поднет, прихватио je схватање првостепеног суда које je било заступано и у захтеву за заштиту законитости. (Пресуда Сав. врх. суда Кз 9/61 од 15 марта 1961, Збирка судских одлука, књ. VI, св. 2, Београд 1961, одлука бр. 105, с. 23.). 1. У наведеној пресуди разматрана je једна од ситуација које настају када се у реалном стида j у нађу кривична дела од којих je учинилац нека извршио пре а нека после пунолетства. КЗ не садржи посебне одредбе ко je би предвиђале начин одмеравања казне у оваквим случајевима. Зато се за конкретна ситуације које у оваквим случајевима настају решена моР а ЈУ да траже уз помоћ одредаба КЗ о васпитним и казненим мерама за малолетнике (гл. VI), о стицају кривичних дела (чл. 46) и о суђењу пунолетним лицима за кривична дела извршена у малолетству (чл. 79з к 79и). 2. Ако сеучиниоцу суди за више кривичних дела од којих je нека учинио пре а нека после пунолетства могу да се појаве две основне ситуације: