Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАКСА

217

на смањење претерано високе уговорне казне (7) и у том погледу je изједначио ова два правка средства. Међутим, треба имати у виду да уговорна казна и капара имају различите функције. Уговорна казна je првенствено накнада претпостављене штете а у другом плану средство осигурања извршења уговора (у делу који премашује вероватну штету), док je капара у првом плану знак да je уговор закључен и средство осигурагьа његовог извршења а( у другом плану може заузети место накнаде штете (кад се поверилац задовољи задржавањем капаре и раскидом уговора). О сличности ова два различита правка средства може се говорити само утолико што и један и други имају и функцију вршења притиска на дужника да изврши своје обавезе. То им je заједничка улога. У с луча ј у неизвршења уговора захтев за плаћањем уговорне казне и задржавање капаре представљају алтернативу за захтев за накнаду штете и у том случају се ова два правка средства изједначују и могуће je путем аналогије применити правила о смааешу уговорне казне и на смањење прекомерне капаре. Али сматрамо да суд није морао ићи тим путем. Смањење прекомерне капаре могло би се извршити и позивањем на правила о неважећим правним пословима или на принцип правичности (8). Пре света, уговор са клаузулой о капари, ко ja je у прекомерном износу одређена, може се нападати као зеленашки правый посао. Само je потребно да дужник који je уговорио прекомерну капару докаже да je клаузулу о капари уговорио у нужди, лакомеслености или недовољном искуству, које je поверилац искористио да би прибавйо прекомерну имовинску корист. Како je капара, по својој правној природи, у првом реду средство осигурања извршења уговора а у другом заузима место накнаде штете, то она не сме да буде извор богаћења и средство експлоатације, па чак и кад je у питагьу несавесна уговорна страна (која није извршила своје уговорне обавезе, па je изгубила капару односно имала je да преда двоструку капару). Прекомерно уговорена капара може се нападати и позивањем на принцип правичности као један од основних принципа на којима треба да се заснивају облигациони односи у нашем друштву. може се допустити уговарање прекомерне капаре ако je висина капаре несразмерна с обзиром на вредност правног посла и угрожени интерес повериоца а угрожава и егзистенцију дужника. Према томе, право суда да смањи претерану капару у складу je са основима нашег права. Стога би се сложили са ставом Савезног врховног с УД а Д а се „показује очигледно правилним гледиште да се на овај начин може смањивати и пресуђивати обавеза дужника о капари, када je она уговорена у претерано високом износу.“ 5- у вези са питањем смањења прекомерне капаре поставља се и питање, кад се има сматрати да je капара прекомерна. Вр. суд HP Б. и X.

(7) в. узансу бр. 252. (8) Суд je ово имао у вИду, што се види из следећег његовог става: „Уговараше и безусловна важной капаре у великом износу који прелази ову меру не служи уговорној дисциплини и поштењу у промету утолико што погоду ј е појави интереса појединаца да у тежњи за богаћењем, шпекулишући са тешкоћама других, закључују уговоре не у жељи да буду извршени, него управо у очекивагьу да их уговорна етранка неће извршити.“