Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ Година XI J ануар - Јун 1963 Бр. 1-2

ПРАВО ДРЖАВА НА ПРИСТУПАЊЕ МУЛТИЛАТЕРАЛНИМ УГОВОРИМА ОД ОПШТЕГ ИНТЕРЕСА*

1. Међународно право нема свог ствараоца који би на основу власти или ауторитета прописивао правила међународног законодавства. Оно се још увек одражава било у правним обичајима неписаног карактера било у низу међународних уговора који садрже скуп правних правила али који имају контрактуални характер. По себи je разумљиво да то одговара данаппьем степену развоја односа између држава, које су суверене и не признају било какву власт изнад себе. Велико je питање да ли je виши стелен развоја међународног права у обичајном праву или у закључиван.у великог броја конвенција општег карактера и нормативна природе. Технички обичајно право je на нижем степену, јер пружа маае сигурности у погледу доказивања своје садржине и облика. Историски и социолошки посматрано, оно цредставља сигурнији пут стварања правних извора, јер проистиче непосредно из потреба и праксе међународних односа. Чим се створи нова врста односа, државе између којих се ти односи стварају, нужно долазе до потребе, да установе правила за њихово регулисање. То je природна последица задовољења потреба. Ми не бисмо смели да са сигурношћу тврдимо да се таква правила формирају на основу неке изразите заједничке правне свести у међународној заједници, као што не бисмо смели ни тврдити да се до тих правила долази као до норми чију општу обавезност непобитно признају све државе које ступају у такве односе и које у пракси примењују та правила. Однос између рутинске примене ових правила и свести о њиховој обавезности je процес који не настаје ни тренутним стварагьем тих правила нити једновременим њиховим уношењем у систем позитивног међународног права самом чивьеницом њихове примене.

* Питанье које je предмет овога чланка je додирнуто у нашем чяанку објављеном у „Аналима“ бр. 1/2 за 1962. У том чланку изнели смо главне линије правних проблема расправљаних на XIV заседању Комиокје ОУН за међународно право које je одржано у Женеви у времену од 24 априла до 29 јуна 1962. У њему ср.ю напоменули да себи задржавамо право да се детаљније вратимо на поједине проблеме који имају шири теориски и већи практични значај. По нашем увереььу у ред таквих питања на првом месту долази право држава на приступаше међународним мултилатералним утоворима од општег интереса То je разлог због чела се враћамо на ово питање.

Као изворе непосредног сазнања користили смо извештај Коашсије са наведеног заседања документ ОУН A/CN. 4/148 од 3 јула 1962. записнике са одговарајућих седница овог заседатьа (који су засад издати само као привремёно издање за употребу чланова Комисије, и који ће добити коначни облик тек кад их учесници у раду Комисије одобре, па се зато засад не могу цитирати), као и моје личне белешке са тог заседатьа.

Као опште изворе о овим проблемима треба видети Милан Бартош: Международно јавно право, П1 књига, Београд, „Култура“, 1958, гс. 248 и даље, као и литературу која je цитирана у томе делу на с. 260 —275, а нарочито на с. 248 —256.