Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

МАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ништва и сировина за друге привредне гране. Према томе, није све једно да ли ће ус лед макьих пропуста од стране појединих правних субјеката остати необрађено на хиљаде хектара плодног земльишта, или доћи до утинућа на хшьаде грла стоке (6). Сви ови разлози би по нашем мишљењу дали за право да се донекле одступи од општег начела које-важи за двостране уговоре. Међутим и ово одступање би се морало најуже схватити као уосталом и сваки изузетак од општег правила. У противном савесна уговорна страна би била изложена евентуалним злоупотребама од несавесне стране. Фактичко je питање када ће бити оправдано овако поступити. На пример, код производное кукуруза имамо по 15 до 20 врста послова, радова који се следе. Сви ови послови нису по свом карактеру исте важности, нити једнаке вредности. Има таквих да одлучно утичу на испуњење уговора у целини. Затим, извесни послови су по својој природи такви да их може обавити само једна уговорна страна. Њихово неизвршење често онемогућава испуњење обавеза друге стране. На пример, ако индивидуални произвођач не стави благовремено на располагагье парцелу подобну за орагье или сетву, или, ако пољопривредна организација не изврши дубоко ораше и припрему за сетву, или сличне радове које може само она обавити. Тада je сасвим на месту примена приговора non adimpleti contractas од савесне стране. Такође у томе случају треба јој чак и признати право да раскине уговор ако уопште не дође до испуњења обавеза друге стране. Међутим, неизвршекье извесних радова које може успешно обавити и савесна уговорна страна, као и неких других радова и мера које нису битне и одлучне за успех пољопривредне производное у целини, на пример: прихрањивање, ваљање, дрљање, тањирање и слично, не би требало да буду разлог да се дозволи раскид уговора, или да се условл.ава извршенье својих обавеза или да се призна право на употребу приговора да друга страна није извршила обавезу. Без обзира да ли ће се применити опште, класично правило, или изложена корекција у конкретном случају, требало би савесној уговорној страни, ако je имала шгету, признати право на накнаду претрпљене штете и сувишних издатака, без обзира на коначан успех који буде остварен у заједничкој произведши, а сагласно општим правилима грађанског права. Према томе, изнето ублажавање примене општих правила о праву на приговор non adimpleti contractas и права на раскид уговора не меньа двострани карактер уговора о кооперацији у пољопривреди. Овај уговор задржава сва обележја која карактеришу остале двостране уговоре (7)

(6) То начело je истакнуто у чл. 1. Зак. о искоршићавању пољопривредног земљишта, када се утврђује да je „искоришћавање пол>опривредног земљишта, без обзира у чијој je својини, од општег друштвеног интереса.“

(7) М. М. Агарков, С. Н. Братус, Д. М. Генкин и др.: Совјетско грађанско право, књ. I, Београд, 1948 (превод), с. 206 —208; др. Драгољуб Аранђеловпћ; Оснози облигационог права, Београд, 1936, е. 79; Aubry et Rau: Cours de droit civil français, t. IV, 6 éd, Paris, pp. 445—418; др. Борислав T. Благојевић: Грађанско- правки облигациони уговори Београд, 1952, с. 11 —12; др. Стеван Јакшић; Облигационо право, Сарајево, 1960, с. 146-147; Louis Josserand: Cours de droit civil positif français, П, 2e éd, Paris, 1933, pp. 12 —16; др. Михаиле Константиновић: Облигационо право, Београд, 1958, с. 25—26; Colln-Capitant: Cours élémentaire de droit civil français, t. П, 10e éd, Paris, 1953, p, 28; Gian Piettro Chlroni: Element! di diritto civile, Milano —Torino — Нота, 1914, p. 204; др. Адам Лазаревић: Облигационо право, општи дел, Скопје, 1956, с. 68; Planlol-Ripeirt: Traité pratique de droit civil français, t. VI, 2e éd, Paris, 1952, p. 47: Francesco Ricci: Corso teorico-pratico dl diritto civile, vol- VT, terza edizione, Torino, 1923, pp. B—lo.