Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

УГОВОР О КООПЕРАЦИЈИ У ПОЉОПРИВРЕДИ

95

б) Теретни уговор. Уговор о кооперацией у пољопривреди je теретанонерозан. Свака уговорна страна се обавезује да нетто да или учини у заједничкој производит. Као накнаду за тај свој удео стиче право да на одговарајући начин учествује у подели прихода који буду остварени у току производное. Према томе, реч je о уговору са накнадом. Последица тога je одговорност за мане датих ствари или извршених радова у току заједничке производње. Ако поједини послови, радови, нису обавльени како треба, или ако je репродукцирни материјал (сортно семе, вештачко ђубриво, заштитна средства и сл.) и грла стоке, као удео једног кооперанта, били слабог квалитета, машьиви, онда ту постоји основ одговорности за физичке недостатке ствари. Та одговорност постоји поред и независно од тога што би се неквалитетна давања-удели и слабо обављени радови иначе одразили на реално учешће у расподели плодова на штету обе уговорне стране. Код овог уговора се може поставити и питанье обавезе заштите од евикције. Тако може доћи до евикције ако индивидуални произвођач да туђе земљиште у кооперацију, а на том земљишту пољопривредна организација изврши извесне радове и уложи материјална средства, па затим буде приморана од правог сопственика да земљиште напусти, или да га на неки други начин задржи до убирања плодова, на пример, плаћањем закупнине сопственику. У оба горе наведена случаја постоји одговорност за мане ствари и удела коопераната у заједничкој производньи. Према томе, овде имамо обавезу заштите која je последица и особина само уговора са накнадом (8). в) Комутативни уговор. Уговор о кооперацији у польопривреди je комутативан. Овде би могла да се појави извесна сумња. То je случај са првим радом који се односи на овај уговор. Проф. Адам Лазаревић je мишљења да се уговор о кооперацији у поЈвопривреди начелно не одликује, ни својом еквивалентношћу, нити пак својом комутативношћу. Затим- додаје да уговор садржи извесне елементе алеаторности с обзиром на то да у моменту његовог закључења ниједан од уговорача стварно не зна колику ће награду добити за послове које буде обавио у датоме случају (9). Изнето мишљење не би могли прихватити. Тачно je то да се при закл>учењу уговора не може сасвим одређено и сигурно знати колико ће' номинално, тежински и по каквоћи свака уговорна страна-кооперант плодова добити. Та количина и каквоћа, као и код алеаторних уговора, делом зависи од неког будућег догађаја временских прилика, нарочито у ратарству родне или неродне године. Међутим, ипак ова околност није пресудна при одлучивању да ли je реч о комутативном или алеаторном уговору. Пре свега, код уговора о кооперацији у пољопривреди обавезе и права уговорних страна су потпуно одређени. Одређена су улагања удели, одређено je давање сваког кооперанта и сразмерно томе одређено je примање, односно учешће у подели укупно остварених прихода. Све je ово одређено у тренутку закључења уговора. Обавезе и права коопераната су познати и

(8) Д. Аранђеловић: н. д., с. 78—79; Aubry et Rau: ор. oit., р. 418; С. Јакшић: н. д., с. 147—148; Louis Josserand: ор. sit., pp. Iß —19; M. Константинович н. д., с 26; Colin-Capitant: ор, cit., pp. 261 —262; G. P. Chironi: op. cit., p. 205; A. Лазаревић: н. д., с. 18; Planiol>-Rip/ert: ор. cit., p. 330; F. Ricci: op. cit, pp. Ш— l2. (9) Др. Адам Лазаревич н. д., под (5), с. 57 и 58.