Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

IN MEMORIAM

143

данас треба то право доказивати пред тако разузданим и фашистичким снагама Западне Немачке: за њега, то право на обештећење није само право на репарације већ право на накнаду уништених највећих вредности човечанства људских живота. Taj велики хуманизам, та велика љубав за човека били су посебно истакнуте црте друга Борка. И то увек и према свакоме. Никада и ништа га није ни поколебало ни задржало на таквом путу приласка човеку. Увек je давао предност томе људском односу, не допуштајући да било шта изазове код његових пријатеља и познаника, код оних са којима први пут долази у додир или код оних са којима je у свакодневном контакту, сумгъу у искреност и топлину који су одисали из његове целокугше личности и из сваког његовог геста. А све то једнако према свакоме, гледајући у свакоме прво човека коме треба људски прићи, без обзира ко je, какав посао врши и какво место у друштву заузима. И зато није чудо што су сви људи на Факултету колеге, особље, студенти гледали и осећали друга Борка као свога и као присног. Врата шегове радне собе су не само била увек отворена за свакога ко га je тражио него су она и била највише отварана од многих студената који су у њему налазили не само човека који им je увек био на помоћи него и човека са којим се контакт најбрже успостављао. Та непосредност и блискост, та срдачност била je већ постала пословична на Правном факултету, иако je представљала једну од значајних залога истинских људских односа изграђиваних у животу Факултета. Борко Николајевић je био човек школе и школски човек. Од првог дана када je дошао на Правки факултет па до последњег дана када je на Правном факултету завршио свој живот и рад, он je припадао Факултету, живео за н>ега, у њему и кроз њега видео себе, изграђивао себе и трошио себе, своје снаге и способности. Многоструки су видови те његове животне делатности на Факултету, пошто je он увек био спреман да прими и уради све оно што je било потребно Факултету. Одржавао je, кад je било потребно, настану не само из свога матичног предмета. Прихватао je испитиваае студената из многих предмета своје трупе. Окушьао je највећи број кандидата на магистарским курсевима. Развијао je и подстицао интересовагье за нове правне дисциплине и материје чија обрада je неопходна нашем друштву управо у савременој етапи развитка. Ударно je код нас темеље наставе савремених права, као што су: међународно привредно право, саобраћајно и посебно ваздухопловно право, право индустријске својине, ауторско право. Својим слушаоцима je обезбеђивао скрипта и уџбенике из ових предмета. Руководио je знатним бројем магистарских дисертација и радом кандидата на научноистраживачкој пракси. А уза све то припрещао je и рбјављивао низ научних радова, међу којима и први уџбеник о саобраћајном праву на нашем језику који je управо завршио пре неколико недеља и који се налази у штампи, не доживевши задовољство да осети од колике ће он бити користи данас нама. А све то je чинио не само из љубави посвећен своме послу и позиву него и због велике љубави према младим људима којима je желео пружити што више, којима