Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Марксови погледи на грађанско право као и на право упоште у ускоу су вези са његовим схватањима као економисте и социолога. Истражујући друштвену суштину капитализма он je најдоследнијеразрадио законитости робне привреде. Превазилазећи класне предрасудебуржоаских економиста о „вечности“ буржоаског и капиталистичког друхптвеног поретка, о подударности тога поретка са „природним“ законима,. са постулатима вечног „Разума“, он je указао на класни характер буржоаског друхптва, пре свега, откривањем и разрадом закона вишка вредности. Маркс je доказао да je робна економика тзв. „објективно биће“ друштва. које има своје законе кретања у основи независне од људске воље и људске свести. Уколико друштвени закони могу бити блиски природним законима, ови су закони најближи гьима. Но ова околност намеће да и грађанскоправни, тачније речено имовинскоправни прописи, као најнепосреднија надградња робне привреде, имају извесну сталност, објективизирање, које се не среће у другим гранама права. Основне установе грађанског права имају исте основне одлике у свим земљама, и поред његовог нормативног карактера, и поред свих раз лика у характеру субјективних друштвених чинилаца у виду законодавца. Основне грађанскоправне установе су само правки одрази робних односа. Куповина и продаја, зајам, најам, закуп, залога, итд., пре свега су економске установе, по тек онда правке. Отуда исте основне одлике у свим правнонормативниьг системима. Али не одражавају економски робни промет само имовинскоправни уговори као средства правног промета. Основне установе имовинског права: приватна или грађанскоправна својина, формално равноправии а правно међусобно независни субјекти лица у грађанском праву, формалноправно еквивалентне имовине, све то одражава „егализаторски характер“ робе. Тзв. принцип аутономије воље као једна од суштинских: характеристика грађанског права, која се првенствено испољава у елободи коришћења и предметом приватне својине, па се даље развија у слободу утоварања, у деликтну одговорност кроз кривицу и у слободу тестирања, није ништа друго до идејно-нормативни израз основне „тенденције“ робе да се слободно стави у промет, да се размењује на. тржишту. Повезаност робе, робне привреде и грађанског права изражава Маркс на једном месту у Капиталу (то се место, иначе, веома много цитира) генијалном упрошћеношћу и продорном сажетошћу следећим речимаг „Робе не могу саме ићи на тржиште нити ее саме размегьиватиРобе су ствари, па зато без отпора према човеку. Кад неће милом, човек може употребити силу, другим речима, узсће их. Да би ове ствари доводили у узајамни однос као робе, морају се њихови чувари држати један према другом као лица чија воља обитава у тим стварима, тако да неко отуђујући своју властиту робу може да присвоји туђу само вољом другога, дакле и озај и онај могу то учинити сама помоћу заједничког акта воље. Тога ради морају један другог признати као приватне власнике. Овај правни однос чији je облик уговор, па био овај облик законски развијен или не, јесте однос воља у коме се огледа економски однос. Овом правыоы односу или односу воља даје садржину сам економски однос. Ту лица постоје једна за друга

о

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА